Izvor: Blic, 31.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matičar sreću deli ko odžačar
Matičar sreću deli ko odžačar
ZAJEČAR - Ukoliko odete u zaječarsku matičarsku službu i izrazite želju da vas venča odžačar, niko se neće začuditi, već će zakazati venčanje. Zaječarac Nenad Danković (48), pre podne matičar, po podne i vikendom odžačar, za čitaoce 'Blica' govori o čarima svoja dva zanimanja.
- U zaječarskoj matičarskoj službi zaposlio sam se još 1979. godine. Sasvim slučajno prisustvovao sam predavanju o protivpožarnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaštiti, gde je predavač zanimljivo govorio o dimnjacima i rešio sam da postanem odžačar. Dva meseca raspitivao sam se gde takva škola postoji i kad sam digao ruke od te namere, opet slučajno ugledam oglas u novinama o primanju učenika u srednju školu u Beogradu za smer mehaničar za ložišta i dimovodne uređaje. Vanredno sam polagao ispite te škole, a zatim počeo da čistim zaječarske dimnjake i u to vreme kao odžačar uz svoju platu matičara zarađivao još tri prosečne plate, što sada nije slučaj - priča Danković.
Nenad kaže da je u početku bilo malo negodovanja od strane kolega 'jer bruka matičare', ali je to prošlo. Sada ga u popodnevnim satima može sresti na zaječarskim ulicama pod punom odžačarskom spremom.
- Deca i ljudi mi prilaze na ulici, čupaju četku, hvataju za dugmad. Kada prolazim pored sportskih kladionica, ljudi masovno istrčavaju i dodiruju me za sreću. To je simpatično. Međutim, posao odžačara, kojih u Zaječaru ima svega nekoliko, i te kako je odgovoran.
- Za mene je svaki dimnjak izazov. Pratim na Internetu rad kolega u drugim zemljama, pratim sve u vezi ovog poziva, a najviše me zanimaju kaljeve peći. U zimskim mesecima ljudi me svakodnevno zovu, mnogima radim održavanje dimnjaka po 15 godina.
Ovog odžačara mnogi mladi traže da im sklopi brak jer 'donosi duplu sreću'. Zovu ga i 'čovek lake ruke' jer je zanemarljiv broj razvedenih brakova koje je on sklopio. S. Božinović
Veliki pronalazač ceo vek počasni građanin Sićeva Neuki seljaci pomagali Teslu
NIŠ - Godina 2006. u celom civilizovanom svetu biće u znaku obeležavanja stopedesetogodišnjice rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle. A meštani sela Sićeva, kraj Niša, imaju dodatni razlog za podsećanje na velikana svetske nauke: prošlo je 115 godina otkako je genije iz Smiljana proglašen počasnim građaninom njihovog sela.
Okolnosti pod kojima je Tesla postao počasni Sićevčanin liče na filmsku priču. Naoko prosti meštani sela iz južne Srbije oberučke su prihvatili počasnog Sićevčanina na predlog Mate Mateje Radojkovića, narodnog poslanika iz ovog sela, pošto su 'mudre glave' iz Narodne skupštine odbacile finansiranje Teslinih izuma. Obrazloženje je bilo da je to 'bacanje para na ludorije'.
Zainatio se Radojković, poslanik opozicione Pašićeve Srpske radikalne stranke, zainatili se njegovi Sićevčani, pa su počeli sami da prikupljaju dobrovoljni prilog za naučnika, koji je bio u teškoj materijalnoj situaciji.
O ovome svedoči Slavoljub Pavlović, praunuk Mate Mateje Radojkovića, uglednog trgovca i vinara iz Sićeva, o čijem se prijateljstvu sa Teslom i danas u porodici potomaka sa ponosom ispredaju priče.
- Pradeda, čije je pravo ime Mata, ali je u istorijskim dokumentima poznat kao Mateja Radojković, prethodno je obavestio naučnika o svom naumu, a Tesla je sa oduševljenjem prihvatio titulu počasnog Sićevčanina 1891. godine. Naš predak predao je Tesli iste godine dokument o proglašenju, prilikom njegovog dolaska iz Amerike u Beograd. Ostali su prijatelji, viđali su se i dopisivali sve do Matine smrti krajem tridesetih godina 20. veka. Stari pričaju da su Teslina pisma, nažalost, uništena tokom Drugog svetskog rata - kaže Pavlović.
- Pošto su Sićevčani jednoglasno izabrali Teslu za počasnog meštanina do jednog su prikupljali pomoć, neko u novcu, a sirotinja u namirnicama - za velikog naučnika - dodaje Pavlović.
O neobičnoj vezi Nikole Tesle sa Sićevčanima rečito govori i podizanje Hidroelektrane 'Sveta Petka' na Nišavi, u Sićevačkoj klisuri, 1908. godine. Jedna od najmodernijih hidroelektrana toga doba u svetu, čiji je rad zasnovan na epohalnom Teslinom izumu o prenosu trofazne struje, omogućila je da po prvi put u niškim domovima bljesnu sijalice.
I to samo 13 godina posle izgradnje HE na Nijagari! Oliver Milijić
