Izvor: B92, 30.Avg.2018, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matić i Vrkić u Osijeku 4. septembra o nestalima
Specijalni izaslanici predsednika Srbije i Hrvatske za pitanja nestalih, Veran Matić i Ivica Vrkić, sastaće se u utorak, 4. septembra, u Osijeku.
Cilj sastanka je da se započnu razgovori o rešavanju pitanja nestalih, sa idejom da se taj problem izmesti iz politike i prebaci na humanitarni i civilizacijski teren.
Dvojica izaslanika Srbije i Hrvatske razgovaraće o strateškom pravcu u kojem će, kako kaže Ivica Vrkić, napokon završiti rat na ovom prostoru tako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što će biti pronađeni svi ili barem većina nestalih.
"Bol je na obe strane ista. Mi tražimo nestale i mrtve, ne tražimo ni Srbe, ni Hrvate nego tražimo one koji zaslužuju da ih njihove porodice sahrane i da imaju gde da dođu na grob i da se poklone mrtvima", rekao je Vrkić povodom Međunarodnog dana nestalih koji se danas obeležava.
"Za rešavanje ovog pitanja, neophodno je da se objedine sve snage, od državnih institucija, do nevladinih organizacija i udruženja porodica nestalih", ističe Veran Matić.
Smatra i da bi bilo važno da se napravi jedinstvena lista lica koja je nesporna, jer se, dodaje, na različite načine radi statistika u Srbiji i Hrvatskoj.
Za Vrkića je od statistike, prema njegovim navodima, važnije da se pronađu mrtvi i da ih u ovom trenutku ne zanimaju ona pravna pitanja – ko je ubica, a ko nije, i da to treba da radi neko drugi.
"Na nama je da iz humanitarnih razloga nastavimo na jednom dobrom razgovoru između predsednice Kolinde Grabar Kitarović i predsednika Aleksandra Vučića, koji su izrazili spremnost da pronađemo prava rešenja. Nas dvojica ćemo pokušati da operacionalizujemo politiku i volju dvoje predsednika", ističe Vrkić.
Uveren je da će njih dvojica uspeti da depolitizuju pitanje nestalih, jer su, dodaje, profesionalci koji mogu razlikovati politiku od humanitarnog činjenja i poručuje da su dobar tandem.
Neophodno otvaranje arhiva
Izaslanik Ivica Vrkić kaže da je potrebno još strpljenja i dodaje da će "raditi na stvaranju volje da se konačno taj problem reši, a to možemo samo onda ako jedna i druga strana budu spremne do kraja, da otvore arhive i da rešimo konačno taj problem".
Prema Matićevoj oceni, apsolutno je neophodno otvoriti arhive za sve što se može pomoći u rešavanju pitanja nestalih.
"Ako predstavnici vojnih institucija ne žele to da urade, neophodno je da to uradi nezavisna komisija i da to vlade omoguće sa nepristrasnim članovima. Mislim da je to realno", kaže Matić.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, procenjuje se da je u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije nestalo oko 40.000 lica.
Međunarodnom komitetu Crvenog krsta prijavljeno je 34.989 slučajeva, a prema podacima te organizacije iz jula 2018. godine, u regionu se i dalje vodi kao nestalo 10.281 lice, od tog broja 1.648 na AP Kosovo i Metohija, 2.027 u Republici Hrvatskoj i 6.606 u Bosni i Hercegovini.
Postoji i veliki broj grobnih mesta koja su poznata i prijavljena, a da nisu iz različitih razloga izvršene ekshumacije, i samim tim, identifikacije.
Matić smatra da treba napraviti Akcioni plan da se u narednih par meseci sve ove lokacije ekshumiraju, kako bi se smanjio broj lokacija koje predstavljaju nepoznanicu, a povećala mogućnost identifikacije iz baza DNK koje već postoje.
Na rešavanje sudbine nestalih, dve države obavezale su se još 1995. i 1996. godine sporazumom i protokolom. Proritet je i u Subotičkoj deklaraciji iz 2016.
