Izvor: Politika, 28.Nov.2011, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Maštarije” veruju da dobro uvek pobeđuje
Originalna obrada „Crvenkape“, „Pepeljuge“ i „Zlatokose“ za one koji čuju i kojima je sluh oštećen
…Nećeš biti sama bako, imaš služavku. Ona će da brine o tebi”, kaže Crvenkapa.
„Ja je ne volim,ona je veštica. Plašim se da će me mlatnuti metlom”, uzvraća baka.
„Ona je dobra veštica i neće da te mlatne metlom. Ona je moderna veštica, ima usisivač. Nemoj da se sekiraš”, odgovara Crvenkapa, a u publici se prolama smeh >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i aplauz.
To je delić dvojezične predstave „Maštarije” koju je amatersko inkluzivno pozorište „Slušaj moje ruke” izvelo na sceni „Bojan Stupica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Kroz originalnu obradu „Crvenkape”, „Pepeljuge” i „Zlatokose”,koristeći govorni iznakovni jezik,glumci su se obratili publici koja može da čuje i onoj kojoj je sluh oštećen.
Siže komada bi se mogao opisati ovako: Crvenkapa, Pepeljuga i Zlatokosa su najbolje drugarice koje žele da se osamostale i žive zajedno, ali ne nailaze na odobravanje ukućana. U početku ti sukobi poprimajudramski ton koji prelazi u komediju kada se pojave univerzalna služavka, baba namćor, odvažni princ i njegov paž, zla kraljica, maćeha i njene glupe kćerke. Uvod i završetak predstave čine prevodi dve muzičke numere na znakovni jezik: „Zamisli” Džona Lenona i „Mi smo svet”Majkla Džeksona i Lučana Pavarotija.
Predstava je podeljena u činove između kojih nastupaju najmlađi članovi trupe u liku Petra Pana i brata i sestre koji se igraju sa njim. Sve vreme na sceni je i narator koji prevodi delove teksta na znakovni jezik.
– Predstava je osmišljena kao edukativna i kulturna spona između dva sveta, jednog u kome se zvuci, muzika i govor podrazumevaju, i drugog u kome se ti zvuci naslućuju, muzika oseća a ruke imaju prednost u komunikaciji. Cilj „Maštarija” je da se svi zainteresuju za znakovni jezik kao lak i zanimljiv način komunikacije i da se čudesni svet bajki približi svima koji ga nisu dovoljno upoznali, a veruju da dobro pobeđuje uvek – kaže Julijana Miško, potpredsednicaUdruženja tumača za lica oštećenog sluha Srbije (UTLOSS),koje je pre tri godine pokrenulo inkluzivno pozorište „Slušaj moje ruke”.
Sinoćnjeizvođenje„Maštarija” biloje prvoza kojesu se ulaznice prodavale. Za prethodna izvođenja karte su bile slatkiši ili školski pribor namenjendeciu školama oštećenog sluha. Novac od ulaznica ide zaUTLOSS-ov projekat „Javni čas”,čija je svrha inkluzija gluvih i nagluvih osoba u društvo i širenje svesti o problemima s kojima se susreću. Besplatne karte dobila su deca bez roditeljskog staranja iz doma „Dragutin Filipović – Jusa”, a izvođenjem ove humanitarne predstave sinoć je obeleženo i bratimljenje rotari klubova iz Beograda i Zagreba.
D. M.
objavljeno: 28.11.2011
