Izvor: B92, 06.Maj.2023, 08:25

Masovna ubistva u Srbiji: Šta je efekat kopiranja zločina

Nepuna dva dana posle nezapamćene tragedije u Beogradu, masovne pucnjave u osnovnoj školi, 21-godišnjak je uhapšen pod sumnjom da je ubio osmoro i ranio 14 ljudi u selima kod Mladenovca.

Šok i neverica zbog nezapamćene tragedije u školi u Beogradu još su bili snažni kada je stigla vest da je 21-godišnji napadač automatskim oružjem ubio osmoro ljudi i ranio 14 u selima oko Mladenovca.

A dan pošto je 13-godišnjak ušao u njegovu školu i pucao na drugove, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čuvara i nastavnicu, bilo je i manjih incidenata u osnovnim školama u Beogradu, Obrenovcu i Vojvodini.

"Moramo da se izborimo protiv jednog psihološkog fenomena koji se zove efekat kopiranja (copycat), da se ne dozvoli kopiranje monstruoznog zločina", izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, posle ubistva đaka i čuvara škole.

Iz Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu objašnjavaju da se taj termin odnosi na ljude koji preslikavaju način izvršenja krivičnih dela.

"U pitanju su izvršioci koji su pod različitim uticajima, što ne mora da bude vezano za masovne medije, nego i za obožavanje lika i dela osobe koja je izvršila krivično delo.

"Ali ne možemo da kažemo da je tako nešto uzrok trenutnih dešavanja u Srbiji, ne bih to poistovećivao sa ovim i pre bih rekao da je dodatni izolovani incident", navodi Zvonimir Ivanović, profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Nazvan po tragičnom liku iz knjige Johana Volfganga Getea iz 18. veka, Verterov efekat se koristi kao sinonim za medijski podstaknuta kopiranja samoubilačkog ponašanja o kojima se piše ili izveštava.

U istraživanju koje je objavio Univerzitet Kembridž se navodi da su neprestano izveštavanje o istom samoubistvu i pisanje o mitovima o samoubistvu bili povezani sa povećanim stopama suicida.

To znači da bi medijske organizacije morale da potraže savet zdravstvenih stručnjaka kako da izveštavaju o temama u vezi sa samoubistvom.

U psihološkom smislu se efekat kopiranja zločina odnosi na povećanu šansu imitativnog ponašanja, to jest, kopiranja u određenim situacijama.

Do njega dolazi posle izloženosti scenama nasilja ili direktnom nasilnom ponašanju, objašnjava Kron.

"To znači da pojedinci mogu da ispolje sklonost ka sličnom ponašanju, kao neku vrstu lančane reakcije.

"U pitanju je 'učenje po modelu' koje je najmoćniji oblik učenja u oblasti ljudske psihe i ponašanja, posebno kada su u pitanju deca u formativnom periodu", navodi Kron.

Dodaje da se to odnosi na decu u ranjivom uzrastu do pete ili sedme godine života, ili rane adolescencije.

"Tu su i pojedinci sa istorijatom unutrašnjih konflikata, tenzija ili mentalnih poremećaja koji nisu vidljivi okolini", napominje Kron.

Analiza Meta Klementa, profesora kriminalistike sa Univerziteta Rojal Holovej u Londonu

Kad god se na javnim mestima više puta događa nasilje, mediji se pozivaju na koncept "efekta kopiranja".

Naknadni činovi nasilja mogu se objasniti ukazivanjem na značajan uticaj prvobitne radnje na ljude, često tvrde u medijima.

Time se sugeriše da su počinioci nasilnih radnji koje su usledile podstaknuti da ih ponove.

Ali ljudi ne bi znali za prvobitni zločin da nije bilo medija koji su preneli vest o njemu.

To često stvara svojevrsne spirale, jer reakcije portparola koje kruže medijima jasno igraju ulogu u stvaranju osećaja strepnje.

Tada se spekuliše o daljem nasilju i dovodi do veće šanse da se ono ponovo dogodi.

Ovaj proces nam pokazuje da različiti učesnici igraju njihovu ulogu u drami.

Takođe, neki politički lideri se koriste nasilnim rečnikom, što utiče na afektivne i moralne emocije zato što pokušavaju da zamaskiraju ispraznost njihovih političkih agendi.

Na taj način žele da promovišu jedinstvo društva usmeravajući bes na određeno žrtveno jagnje ili neprijatelje.

Stoga, ukoliko se države muče da spreče nasilje i ponekad ga podstiču zapaljivim rečnikom i nacionalističkim stavovima, tada se teorija o efektu kopiranja čini površnom i neubedljivom.

Dan kada je Beograd zanemeo:

Leposava Kron, klinička psihološkinja, objašnjava da je ubistvo najstrašniji zločin i da čovečanstvo vekovnom postojanju zabrane lišavanja života duguje opstanak.

"Ali kada se ta zabrana jednom prekrši, i to na ovako drastičan način kao u Beogradu 3. maja, dolazi do velikih poremećaja, kako na društvenom planu tako i u psihološkom životu ljudi koji su posredno ili neposredno traumatizovani.

"Tada se kod nekih ljudi pokreće unutrašnji psihološki mehanizam 'zašto ono što je dopušteno drugima ne bi bilo dopušteno i meni'", navodi Kron,

Dodaje da tada može doći do širenja tog ekstremnog zločina mehanizmima 'socijalne infekcije'.

"Ovome su najčešće podložne osobe koje su roditelji ili staratelji viktimizirali", što je oblik diskriminacije u kojem određene osobe postaju žrtve zbog nekog ljudskog delovanja, objašnjava ona.

Dodatni element je i dostupnost oružja.

"U slučajevima 'standardnih' ubistava koji nemaju razmere masovnog zločina, jasno je da bi se mnogi sukobi završili tučama i pokojim razbijenim nosem da nije bilo oružja pri ruci.

"Država mora ozbiljno da se suoči sa problemom regulisanja kontrole oružja, ali i merama sprečavanja ekstremnog nasilja na duži rok", ukazuje Kron.

Nije dovoljna samo preko potrebna psihološka podrška posle masovne traumatizacije, smatra ona.

"Potrebne su mere dugoročne prevencije koja počinje od obrazovanja stanovništva o rizičnom ponašanju i faktorima rizika u vaspitavanju dece.".

Osumnjičeni 21-godišnji napadač je ubio osmoro ljudi, a 14 ranio iz automatskog oružja u selima u okolini Smedereva i Mladenovca, oko 60 kilometara od Beograda.

Uhapšen je u okolini Kragujevca, posle višesatne potrage policije.

Dva dana ranije je 13-godišnjak ubio devetoro i ranio još sedmoro u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

Iz policije je saopšteno da je K. K. napad planirao nedeljama, a sastavio je i spisak dece kao "prioritetnih meta" i plan kretanja kroz školu.

Kod njega su pronađena dva pištolja, nekoliko okvira municija i četiri Molotovljeva koktela, a vlasti tvrde da je, prema nezvaničnim informacijama, išao sa ocem u streljanu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...