Izvor: Blic, 25.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masnoće u krvi opasne ali i neophodne
Holesterol i trigliceridi su nam neophodni za zdrav život, ali kada je njihov nivo povišen, može da dođe do ozbiljnih bolesti, u najgorem slučaju do infarkta i moždanog udara. Zdrava ishrana, vežbe i redovna kontrola krvi najbolja su prevencija.
Povišen holesterol nije samo posledica gojaznosti, stoga i vitke osobe treba da prate svoje zdravstveno stanje i idu na redovne preglede, posebno ako u porodici postoji istorija bolesti povišenog holesterola, ako se nezdravo hrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili imaju neke od ovih simptoma.
Uzrok povišenog holesterola u krvi najčešće je loša ishrana. O tome šta jedemo naročito treba da vodimo računa leti, kada se mnogo vremena provodi napolju, pa se i obroci konzumiraju u pokretu, a sastoje se uglavnom od brze hrane koja je loša za organizam, posebno ako se konzumira često i u velikim količinama.
– Holesterol, trigliceridi, fosfolipidi i slobodne masne kiseline se uglavnom sintetišu u jetri. Masti (lipidi) su biološki veoma značajna jedinjenja. Oni su osnovna komponenta bioloških membrana i utiču na njihovu propustljivost, učestvuju u prenosu nervnih impulsa, stvaraju kontakte među ćelijama, čine energetske rezerve, štite organizam od mehaničkih povreda i formiraju termoizolacioni sloj – objašnjava dr Miroljub Žikić, specijalista opšte medicine.
Kada nastaje problem
Problem nastaje kada dođe do povećanja koncentracije čestica u plazmi koje su nosioci holesterola, triglicerida, fosfolipida i proteina (stručno hiperlipoproteinemija, skraćeno HLP). HLP dugo prolazi neprimećeno i otkrije se pri rutinskom, redovnom laboratorijskom nalazu.
– Primarne, genetski uslovljene HLP se dele u nekoliko grupa u zavisnosti od toga da li je povišen samo holesterol, samo trigliceridi ili oba zajedno. Sekundarne se najčešće otkrivaju kada se pacijent javi zbog drugih tegoba, kao što su dijabetes, gojaznost, hipotireoza i slično. Nutritivne HLP nastaju usled dugotrajne visokokalorijske ishrane, kada se konzumira hrana sa visokim stepenom životinjske masti i ugljenih hidrata. HLP zbog preteranog korišćenja alkohola dovodi pre svega do povišenja triglicerida, može da se pojavi šećerna bolest, neke bolesti bubrega, žutica i ciroza jetre – kaže dr Žikić.
Povišene vrednosti ovih jedinjenja u telu jednostavno se otkrivaju laboratorijskim analizama, zato je veoma važno ići na redovne lekarske kontrole. Međutim, mogu da se jave i određeni simptomi – bolovi u stomaku, promene na koži, očnim kapcima, rožnjači, krvnim sudovima, kao što je, na primer, poremećaj cerebralne cirkulacije.
Prevencija i lečenje
Danas se koristi novi model za određivanje globalnog rizika od kardiovaskularnih bolesti. U pitanju je SCORE sistem gde se procenjuje mogućnost fatalnog ishoda povišenog holesterola u narednih deset godina. Faktori koji na to utiču su pol, godine, pušenje, gornji krvni pritisak i, naravno, holesterol.
Praćenje holesterola kod dece preporučuje se od druge godine života, ukoliko neko u porodici ima problem s povišenim mastima. Kod punoletnih osoba, pregled se preporučuje najmanje jednom u pet godina, osim kod onih osoba koje imaju aterosklerozu. Za njih važe češće redovne kontrole, kao i za one osobe koje imaju višestruke faktore rizika i genetske predispozicije, a to znači na tri meseca do godinu dana.
Prema rečima našeg sagovornika, kod više od deset odsto dece u desetoj godini života otkriveni su aterosklerotični plakovi u zidovima krvnih sudova. On još ističe da su te promene povratnog karaktera, kao i to da mogu da nestanu ako se eliminišu svi faktori rizika.
– Zato prevencija HLP počinje od najranijeg detinjstva, otprilike od druge godine, da bi se formirale zdrave navike, naročito u pravilnoj ishrani – ističe dr Žikić.
Lečenje lipidskih poremećaja počinje racionalnom ishranom, fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja i kontrolom telesne težine. Prvi korak je dijeta, najčešće u trajanju od tri meseca, a ako to ne daje rezultate, uvode se lekovi kao što su statini i fibrati.
Vrednosti masnoća u krvi
Ukupni holesterol
- poželjna vrednost < 5,2
- granična visoka vrednost 5,2 – 6,1
- visoka vrednost > 6,2
LDL ili loš holesterol
- poželjna vrednost < 2,6
- optimalna vrednost 2,6 – 3,3
- granična visoka vrednost 3,4 – 4,0
- visoka vrednost 4,1 – 4,8
- vrlo visoke vrednosti > 4,9
HDL ili dobar holesterol
- poželjna vrednost > 1,54
- niska – loša vrednost < 1,0
Trigliceridi
- poželjna vrednost < 1,7
- granična visoka vrednost 1,7 – 2,2
- visoka vrednost 2,3 – 5,5
- vrlo visoke vrednosti > 5,6
Vrednosti su izražene u mm/l
POVIŠEN HOLESTEROL
Dozvoljeno
- crni hleb, pecivo od integralnog brašna i pahuljice u umerenijim količinama
- obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, posni sir u umerenim količinama
- piletina, ćuretina, riba, presna šunka, pečenica u umerenim količinama
- belance
- biljna ulja - suncokretovo, kukuruzno, lanovo, sojino, maslinovo
- crna kafa, čaj, mineralna voda, voćni sokovi, umerene količine crnog vina
- voće i povrće
- poslastice bez mlečne masnoće – marmelada, voćna salata, crna čokolada sa 70 posto kakaoa
- so, biber, senf, sirće i sve ostale začinske biljke
Zabranjeno
- beli hleb i pecivo, lisnato testo, „grickalice"
- punomasno mleko, pavlaka, kajmak, ovčije kiselo mleko, punomasni sirevi
- masna mesa, paštete, mesni naresci, prerađevine od svinjskog mesa kao što su slanina, kobasice, čvarci, salama
- žumance
- svinjska mast, margarin, loj, buter
- kompoti i sokovi sa šećerom, gazirani slatki napici
- kolači s kremom, sladoled, palačinke i testa pečena u masnoći
- majonez, tartar sos
POVIŠENI TRIGLICERIDI
Dozvoljeno
- sve kao i kod povišenog holesterola
Zabranjeno
- sve kao i kod povišenog holesterola, ali i:
- alkohol
- grožđe, suvo grožđe, banane, dinje, lubenice, smokve, sva sušena kandirana voća, trešnje, tropsko voće
- smanjiti unos hleba i ne jesti ga uporedo sa krompirom, testeninom i pirinčom
