Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masne kiseline čuvaju srce
Iako ih bije loš glas, masti su važan izvor energije, od kojih su neke neophodne za život zdravih ljudi. Nalik hormonima, one upravljaju biološkim procesima u telu. Omega-3 masne kiseline neophodne su već i odojčadi za razvoj mozga. Jedna italijanska studija sada je, međutim, pokazala da pomažu i bolesnima: omega-3 masne kiseline smanjuju stopu smrtnosti srčanih bolesnika.
Nasuprot tome, transmasne kiseline koje nastaju industrijskom preradom jako su opasne. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Valter Vilet sa Univerziteta Harvard u Bostonu izračunao je da u SAD svake godine oko 30.000 ljudi pre vremena umire od bolesti srca i krvnih sudova - zbog visokog sadržaja transmasnih kiselina u margarinu. „Industrija je reagovala na ovo. U margarinu koji se danas može kupiti u samoposlugama transmasnih kiselina gotovo uopšte više nema", sa zadovoljstvom konstatuje stručnjak za ishranu Gerhard Jarajs, koji se bavi proučavanjem namirnica na Univerzitetu Jena u SRN. Prilikom svog proučavanja on je, međutim, otkrio da margarin koji se kupuje na veliko i koji se koristi za proizvodnju peciva i čipsa sadrži i do 55 odsto transmasnih kiselina. „Potrošač mora sam da pazi šta jede", savetuje Jarajs.
Višestruko nezasićene masne kiseline (dnevne potrebe 7-10 odsto) nalaze se u čičkovom ulju, suncokretovom ulju, dijetalnom margarinu, koštunjavim plodovima, soji i morskoj ribi. One imaju više od jedne dvostruke veze u molekulu, a prema tome gde se prva od ovih veza nalazi razlikujemo omega-6 i omega-3 masne kiseline. Ove esencijalne masne kiseline ljudski organizam ne može da stvori, ali su mu one potrebne za rad srca i funkcionisanje imunosistema.
Omega-6 masne kiseline nalaze se u brojnim namirnicama, a ukoliko se preterano unose, mogu da budu i štetne. Nasuprot tome, omega-3 masne kiseline su deficitarne.
Običnim nezasićenim masnim kiselinama (dnevne potrebe 10-15 odsto) bogati su masline, kikiriki, susam, ulje od uljane repice, koštunjavo voće i avokado. One obaraju sadržaj masti u krvi. Mali rizik od bolesti srca i krvotoka u mediteranskim zemljama objašnjava se visokim sadržajem ove vrste masnih kiselina u tamošnjoj ishrani. Važno je znati i da su nezasićene masne kiseline samo bolja alternativa zasićenima. Nije dobro ni sve zalivati maslinovim uljem. Ako se izlažu toploti, obične nezasićene masne kiseline pretvaraju se u zasićene.
Transmasne kiseline (dnevne potrebe: maksimalno jedan odsto) predstavljaju međuproizvod koji nastaje npr. stvrdnjavanjem prilikom industrijske prerade ulja. Ima ih dosta u masnom pecivu, čipsu i kokicama. Pošto telo teško može da ih razloži, one izazivaju mikrozapaljenja u ćelijama i mogu da oštete srce. Prirodne transmasne kiseline stvaraju se pre svega u želucu preživara i mogu se, recimo, naći u mleku krava koje pasu. Blokiraju upale i mogu da preduprede astmu i alergije. Još uvek nema dovoljno studija na osnovu kojih bi se mogle dati nedvosmislene preporuke u ishrani.
Zasićene masne kiseline (dnevne potrebe: maksimalno 10 odsto) prvenstveno su životinjskog porekla, dakle nalaze se u mlečnim proizvodima i mesnim prerađevinama. Kriju se, međutim, i u prženim jelima, slatkišima, pecivu ili u gotovim jelima. Ove masne kiseline telo može i samo da proizvede. Služe samo dobijanju energije, a ako ih ima previše, povećavaju loš LDC holesterol. Zato je dobro puter zameniti dijetalnim margarinom, a slaninu šunkom.
Oprez: Ako se biljna ulja suviše zagrevaju, udeo zasićenih masnih kiselina u njima raste. Kod ulja od uljane repice i maslinovog ulja to se događa već na 200 stepeni Celzijusovih.
