Izvor: Politika, 14.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maskenbal
Ovo nije priča o jednoj izložbi, već razmišljanje o srpskoj inteligenciji danas. Jedno je biti u principu protiv bilo kakvih zabrana kad su u pitanju kulturne manifestacije, a drugo je imati sluha za elementarnu političku pristojnost s obzirom na trenutak u kojem se Srbija nalazi. Možda je naivno tražiti od nekih nevladinih organizacija da imaju sluha za političku korektnost, tek najava ponavljanja izložbe na kojoj je lik Adema Jašarija prikazan kao neka vrsta moderne pop ikone izazvaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sigurno i nove reakcije. Da li su konceptualisti te izložbe svesno išli na taj efekat, da li nekome zapravo i treba sva gužva, koja se digla oko toga, da bi se opravdalo sopstveno postojanje i delanje u atmosferi „te i takve Srbije” u kojoj se nasilnim putem sprečavaju izložbe, ili je to stara priča o krajnostima koje se dotiču? Možda je skleroza zaista bolja nego „Obraz”?
Kulturna javnost Srbije na sve to odgovara zevanjem. Jer, boriti se demokratski protiv nekih pojava u kulturi moguće je samo sopstvenim kulturnim stvaralaštvom. To je ta oblast slobode, ili nekada, manje-više, razrađeni postupak intelektualnog terorizma i dezinformacija. Jer, levičarska inteligencija često je grešila u razmetanju humanizmom. Od Maoa, Če Gevare, Pola Pota do, kakvog li apsurda, Adema Jašarija?
Intelektualci se nisu uvek dobro pokazali u srpskoj politici u poslednjih sto godina. Da li su oni zadržali elitistički, skoro snobovski prezir prema srpskoj političkoj svakodnevici bez obzira na sadašnju dramatiku događanja oko južne srpske pokrajine? Ili su dozvolili da zdrav istorijski skepticizam preraste u opasno nepoštovanje erudicije? Činjenica jeste da je demokratizacija Srbije ubrizgala ogromnu vitalnu snagu u srpsku inteligenciju, ali je svakako problem što istovremeno nije došlo i do pozitivnih promena socijalnog statusa te inteligencije. Možda je zato srpska inteligencija danas „bistrije glave, ali slabije kičme”?
Izložba sa „pop ikonom” Jašarijem upravo sada, incidenti oko te izložbe i insistiranje da se „ta stvar do kraja kroz izložbu objasni”, to je dodatni poziv „desničarima” u Srbiji da se aktiviraju. Iako, mislim da je kod nas politička geografija relativno uslovna, jer se upravo oko pitanja Kosmeta i ulaska u EU ne mogu precizno odrediti ni „centar”, ni „levica” ni „desnica”.
U tom kontekstu, aktivnosti „Obraza” i nisu slučajne. Oni nemaju kuda da odstupe, jer u društvu počinje otvorena borba u kojoj su pozicije određene sa gotovo matematičkom preciznošću: „za Evropu”, ili „protiv Evrope”. I to se imputira kao razvođe. Kosmet zvanično nije razvođe.
U jednoj vitalnoj, zdravoj demokratskoj zemlji intelektualci ne bi trebalo da insistiraju na poštovanju, na automatskom i nekritičnom prihvatanju njihovih ideja i kada je kultura u pitanju. Ili možda upravo zato što je kultura u pitanju. Zdrav politički sistem koji funkcioniše traži racionalnu diskusiju, spremnost da se vodi računa o razumnim argumentima i poštuje duboko znanje.
Bez znanja, političkoj, pa i kulturnoj debati nedostaje vizija. Sve ostalo je cinična prepirka. Maskenbal!
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 14/02/2008]
