Izvor: Blic, 12.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mašine štepaju po podrumima
Mašine štepaju po podrumima
LESKOVAC - U Leskovcu se već desila budućnost srpske proizvodnje tekstila, zahvaljujući privatnom sektoru, ali nedostaju marketing, prostor za rad i poznavanje stranih jezika - ocenjuje istraživač nemačke organizacije ESI i balkanolog Egert Hardten, koji je nedelju dana obilazio tekstilne fabrike u leskovačkom kraju.
- Prednosti Leskovca su što se nalazi na glavnom putu, što ima visoko obrazovane i visokomotivisane kadrove. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stare fabrike mogu privremeno da posluže, jer su, praktično, neupotrebljive. Tekstilcima je neophodna industrijska zona, sa infrastrukturom koju bi, preko države, finansirala opštinska vlast, kao što se to radi na Zapadu - objašnjava Hardten.
Dok 17 sad već ruiniranih tekstilnih giganata u leskovačkom kraju propada bez ozbiljnih kupaca na vidiku, dotle niču na desetine tekstilnih radionica i malih fabričica, i to, uglavnom, bez pomoći države i bankarskih kredita. Nema pouzdanih podataka o broju takvih pogona, budući da mnoge radionice rade na crno, ali se procenjuje da ih ima četrdesetak, te da u njima radi oko 700 radnika. One ne koriste slobodne proizvodne hale društvenih tekstilnih fabrika, već su svoje mašine smestile po podrumima privatnih kuća, ili na brzinu sklepanih objekta. Izuzetak čine dve i jedine prave tekstilne privatne fabrike u Leskovcu - 'Bimteks' i 'Marteks', čiji objekti i mašinski park mogu da konkurišu svim modernim evropskim fabrikama srednje veličine. U ovim fabrikama radi više od 200 radnika.
- Računice kažu da je isplativije podignuti novi objekat, umesto uložiti ogromna sredstva u ruinirane hale i fabričku infrastrukturu - veli mr tekstilnih nauka Božidar Stojiljković, vlasnik 'Bimteksa', fabrike u kojoj se proizvodi kompletni materijal za muške čarape, trikotažno predivo, trikotažni odevni predmeti i mrežice za mesnu industriju. Sličnim motivima rukovodio se i vlasnik uspešne konfekcije 'Marteks' Ljubiša Marinković, koji je fabriku sagradio svojim novcem i formirao prodajnu mrežu od 12 prodavnica.
- Uspevam u ovom poslu zato što šijem kvalitetne odela i košulje, ali i zbog sopstvenih prodavnica na atraktivnim lokacijama u Srbiji. Za sada ne razmišljam o širenju proizvodnje jer nas ugrožava jeftina turska i kineska roba - kaže Marinković
Za razliku od 'Martesa', 'Bimetks' tavori, uprkos tome što na njegovim kompjuterizovanim mašinama radi 60 odsto visokoškolaca i što 70 odsto proizvoda završi na stranim tržištima.
- Država nije stvorila ambijent za poslovanje domaćih tekstilaca. Uslovi da se srpski i leskovački tekstil oporave jesu carinjenje kineske robe po stvarnim fakturama, suzbijanje šverca iz Turske fiskalnim kasam i kataloške prodaje stranih kompanija bez PDV-a, kao i smanjenje poreza i doprinosa, ali i stvaranje uslova da banke adekvatno prate proizvođače - kaže Stojiljković. Milica Ivanović
.jpg)
