Izvor: Vesti-online.com, 15.Jun.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marsovci

Eto dokle smo došli: toliko su ovaj narod ubeđivali da nam bez Datuma, poznatijeg kao Gvidovdan, nema života ni svetle budućnosti, da su se poneki, čak, razočarali što od njega, voljom Merkelinog rajha, neće biti ni D.

Milan Jovanović

Jeza me podiđe kad vidim da su se razočarali i Vučić i Ivica! Pa oni bi bar trebalo da znaju da je to samo plod njihove mašte, izgovor za prodaju najsvetijeg što ova zemlja ima i tragični finale pogubne politike koju su tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << zdušno prigrlili od svojih prethodnika.

Niz farmerske i ostale ekrane liju suze visokih naših zvaničnika, ozlojeđenih kao dete koje umesto lizalice dobije po dupetu. I očajnički ponavljaju: ili će nam dati Gvidovdan, ili će nam, bogami, ta pokvarena, prevarantska Evropa morati na noge, da je štogod priupitamo.

A naše kosti, smejaše se, bog da prosti... Njihove izjave su bitne koliko i stav Ekrema Jevrića o svetskoj ekonomiji, ili Vendine o poštenju. Čak su i Maju Nikolić više uvažili na Železnici, nego što narod pridaje pažnje Vučkovim i Ivičinim jadikovkama. Oni, kanda, govore nekim drugim jezikom, u kome izdaja, ustvari, znači pobedu, a kapitulacija - sporazum.

I to tako još od Kumanova do današnjih dana, opet neka poznata lica iz prošlosti, samo drugačije reči, a rezultat isti: nacionalna katastrofa umotana u sjajni staniol praznih obećanja.

Oni pali s Marsa, a mi zinuli i ne trepćemo. Dosad takva čovekolika bića ne videsmo, niti takav jezik čusmo. Pa se setismo onog vica, kad vanzemaljac sleti u Šumadiju, pravo kod Milutina i Živomira pred seosku prodavnicu.

- Dobar dan, ja sam Saturn - reče mali zeleni.

- Dobro došo, Saturne. Živomire, sipaj der Saturnu jednu ljutu - reče Milutin, pa obojica nastaviše da gledaju negde kroz Saturna, svaki sa svojim mislima.

Cupka vanzemaljac, pa opet prozbori:

- Dobar dan, ja sam Saturn!

Pa će onda Živomir:

- Sipaj der, Milutine, Saturnu još jednu ljutu.

I opet negde obojica za svojim mislima.

Iznervira se zelenko iz dalekog svemira, pa vikne:

- Aman, ljudi, vidite li da sam vanzemaljac!!!

Pogledaše se Šumadinci:

- Milutine, ne sipaj više Saturnu.

Tako nekako izgleda i aktuelni dijalog rukovodstva sa narodom. Melju ko na Moravi vodenica stara, ali na prazno. Čisto da se vitlo okreće, da nešto tandrče, da se golje podaničke nečim zabave dok drugi iznose žito na druga vrata.

Stvaraju uslove da i vodenicu iznesu na doboš, a onda i zemlju pradedovsku.

Može im se. Narod otupeo od strepnji i pretnji, rado bi im rekao da ne piju na sabajle, jer trezni tako ne rade, niti pričaju. To što su im vođe pale s Marsa, ne impresionira ni Živomira, ni Milutina.

Ne zna se samo dokle će ova kvazidržavna šizofrenija da traje. Postali smo samo nemi posmatrači tuđih budalaština i suludih ideja: od čuvanja Kosova izdajom, do kopanja kanala do Soluna. Tu je i car Konstantin, u nastavcima, kao Bolji život, kao Srećni ljudi, jednog dana proslavu Edikta otvorio je turski ambasador, čekamo da ga odvedu i do Ćele kule kao svojevremeno njegovog prethodnika.

Možda ga Ćele kula inspiriše pred nove susrete Tome i Gula, pa nam predsednika vrate, a njegovu glavu punjenu pamukom montiraju na počasnom mestu u Ankari, kao zaslužnu za istorijski doprinos povratku Otomanskog carstva na Balkan.

Daleko bilo...

Vodenice iz vrha vlasti melju na prazno, a decu u Zajači "neko" filuje olovom, puni im vene otrovom, sve za profit, sve za investitore, crknite, deco, ima ova država prečih briga nego vaše pravo na život.

Ministarka zdravlja, u međuvremenu, danas u Vranju otvara novo odeljenje ludnice. Konačno pametno potrošene pare. Navali, narode, nema još mnogo mesta.

Nastavak na Vesti-online.com...