Izvor: Blic, 31.Jul.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marš ogorčenih malinara na Beograd
Više hiljada nezadovoljnih proizvođača malina krenulo je juče dva sata nakon podnevnog protestnog mitinga put Beograda. Malinari iz Arilja, Valjeva, Šapca, Užica, Ivanjice, Dragačeva i drugih gradova Srbije, nezadovoljni otkupnom cenom koja se kretala od 100 do 135 dinara (u kišnom periodu od 75 do 90 dinara) i nebrigom nadležnih državnih institucija za njihove probleme, odlučili su juče u Arilju da radikalizuju protest i pešice krenuli put prestonice pod transparentom „Seljačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << buna".
Na zahtev poljoprivrednih proizvođača da im se malina plati dva evra, hladnjačari su ostali gluvi, pa je kilometarska kolona predvođena Dragišom Terzićem, predsednikom Unije udruženja proizvođača jagodičastog voća, krenula juče u Nemanjinu ulicu, kako je ranije Terzić najavljivao „da je preoru i zasade maline".
Osim malinara, u koloni su se našli i višnjari, proizvođači kajsija i trešanja iz ovog kraja, koje muče isti problemi vezani za nisku otkupnu cenu.
Centralni protest malinara u Arilju dugo je najavljivan. Pre mesec dana u ovoj varošici održan je miting upozorenja sa kog su upućeni zahtevi nadležnim ministarstvima, kasnije i pismo predsedniku države, da zaštite proizvođače od pljačke koja je očigledna. Tada je prvi čovek malinara Dragiša Terzić izneo podatak da oko 300.000 ljudi čeka socijalna kriza ukoliko cena malina ne bude dva evra, jer većina proizvođača živi isključivo od uzgoja takozvanog crvenog zlata. Terzić je u ime malinara pisao u dva navrata i predsedniku države Borisu Tadiću, tražeći da reaguje povodom cene malina, ali i da se pošalju inspekcije koje bi proverile kvalitet malina u hladnjačama. Kako adekvatnog odgovora nije bilo, 30. jul označen je kao dan D za proizvođače koji su za pravdu krenuli u prestonicu, da se pogledaju oči u oči sa ministrima i predsednikom države.
- Očigledno je da predsednik nije shvatio naša pisma ozbiljno. Mi smo krenuli u Nemanjinu i ostaćemo tamo sve dok ne ispoštuju traženu cenu. Ovaj monopolistički stav hladnjačara ne može se trpeti, a država treba i mora da zaštiti poljoprivredne proizvođače. Dogovorili smo pešačku turu do Beograda takozvanu seljačku bunu, i očekujući da će država ponovo izvesti pripadnike Žandarmerije na srpskog seljaka, zamolio sam predsednika Tadića da to ne čini. Bar zbog onog pisma koje je svim poljoprivrednicima slao u toku kampanje, a gde se navodilo da glasamo za evropsku Srbiju, slobodno tržište i bolji život. Pa je li ovo bolji život? Nažalost, nismo imali drugo rešenje nego da opet po pravdu idemo njima na noge, u Beograd. Pridružiće nam se puno ljudi uz put, znam, čuo sam se sa njima, svi su nezadovoljni - rekao je Terzić.
Pre polaska u Beograd malinari su pročitali i izviždali imena svih hladnjačara koji su ih, kako kažu, pokrali, dovikujući - „lopovi, lopovi".
Milovan Nedeljković iz Virova ima pola hektara malina. Za svoj trud i muku dobio je 100 dinara po kilogramu. Veoma je nesrećan i pita se od čega da školuje decu, plati obaveze, struju, vodu, telefon.
„NE možemo da pokrijemo uloženo”
- Niska je otkupna cena, ove godine baš puno niska. Ne možemo da pokrijemo ono što smo uložili. Od čega da živimo: niko nas u prodavnici ne pita da li je pala kiša ili je sunce, oni imaju cenu proizvoda bez obzira na vremenske prilike. A mi i po kiši i suncu u malinjacima. Izmučeni, pocrneli, i još neko dušu da nam uzme, više nemaju šta - kaže Nedeljković.
Ogorčen je i Milisav Jovanović iz Ivanjice.
- Ma, hladnjačari rade šta hoće. Ovako se više ne može izdržati. Ja trideset godina radim kao poljoprivrednik, bilo je loših trenutaka, ali ovakva bahatost još nije zabeležena - kaže Jovanović.
Kolona predviđena Dragišom Terzićem krenula je put Beograda. Ima ih nekoliko hiljada, ali je Terzić pozvao sve proizvođače voća i pšeničare da im se pridruže na ulasku u Beograd.
„Čekali smo, dogorelo je...", rekao je Terzić.
U međuvremenu se Ministarstvo poljoprivrede oglasilo saopštenjem u kojem navode da će podneti prekršajne prijave protiv lica koja su širila netačne informacije u vezi sa ovogodišnjom kampanjom otkupa malina i putem medija doveli u zabludu proizvođače malina u pogledu mera koje se preduzimaju od strane države u cilju njihove zaštite.
U saopštenju se podseća da se ministar poljoprivrede Saša Dragin u protekla dva meseca više puta sastajao sa predsednikom Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet" iz Arilja, Dragišom Terzićem. Na prvom sastanku dogovoreno je da Ministarstvo uputi zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije za ispitivanje postojanja oligopola ili drugih vidova udruživanja čime se narušava konkurencija na tržištu malina, što je Ministarstvo odmah i učinilo. Posle nekoliko dana Ministarstvo je uputilo još jedan dopis Komisiji kako bi zamolili za ubrzavanje procedure zbog hitnosti i problema na terenu. Nadamo se da će Komisija za zaštitu konkurencije u skladu sa svojim nadležnostima preduzeti sve mere i utvrditi pravo stanje na terenu, kaže se u saopštenju.
ministarstvo poslalo inspekciju
Takođe je sa proizvođačima malina dogovoreno da se definiše pravilnik o klasiranju malina pri otkupu, što je Ministarstvo uradilo i prosledilo pravilnik predsedniku Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet" iz Arilja, navelo je Ministarstvo i apelovalo da što pre dostave Ministarstvu svoje komentare. Ministarstvo je istovremeno zatražilo od hladnjačara da podignu akontnu cenu malina.
Na sva otkupna mesta, Ministarstvo poljoprivrede je u dogovoru sa gospodinom Terzićem poslalo inspekciju, tako da je u Zlatiborskom okrugu podignuto 13 prijava zbog neregularnosti pri otkupu. Ministarstvo, takođe, podseća da intenzivno radi na uspostavljanju sistema javnih skladišta prilikom otkupa voća i povrća, a u skladu sa Zakonom o javnim skladištima koji je stupio na snagu pre mesec dana, čime će se omogućiti plasman robe na inostranom tržištu u najpovoljnijem momentu - kako za proizvođače, tako i za otkupljivače.
Razlika u ceni 15 evra
Neđo Jovanović živi u Francuskoj gde, kako tvrdi, kilogram malina u maloprodaji košta 16 evra. „Ako se u Srbiji, u proseku proizvođaču, isplati oko jedan evro za maline, kome ide onih 15 evra?" zapitao se on juče na protestnom skupu u Arilju.
Na šta su se žalili malinari
-na visinu otkupne cene
-na nepoštovanje Zakona o kvalitetu kada je u pitanju klasiranje malina prilikom otkupa
-na nemar države prema proizvođačima malina
-na monopolistički položaj hladnjačara
