Izvor: Vesti-online.com, 02.Nov.2018, 01:55

Marš na Drinu kroz tržni centar?!

Marš na Drinu kroz tržni centar?!

Mada je i SANU podržala gradnju memorijala kod objekta u kome je bilo sedište slavnog 17. puka Drinske divizije, sudbina ovog kompleksa i dalje je nepoznata.

Jedan od najznačajnijih kompleksa kasarni iz Prvog svetskog rata u Evropi, u kome je osnovan prvi vojni orkestar u Srbiji, a bio je sedište 17. puka Drinske divizije - jedinice koja je prva probila Solunski front, umesto da postane spomen-područje ili memorijalni centar posvećen Velikom ratu i uspehu srpske vojske, najverovatnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << će biti u potpunosti uništen, a na njegovom mestu će nići još jedan tržni centar.

To će se izgleda dogoditi i pored jasne preporuke Odeljenja istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti krajem prošle godine, koju je potpisao sekretar Mihajlo Vojvodić. Članovi Odeljenja su jednoglasno podržali predlog grupe građana da se kompleks kasarni Kadinjača proglasi spomenikom kulture od izuzetnog značaja.

Inicijativu su podržale i brojna udruženja i pojedinci. Reč je o najstarijoj kasarni na teritoriji Srbije, sagrađenoj 1885. U njoj je najpre bio smešten Peti pešadijski puk kralja Milana, a od 1899. i 17. pešadijski puk.

- Odatle je krenula i čuvena Drinska divizija i izvojevala pobede na Ceru, Gučevu, Drini, Kolubari, Kajmakčalanu. Čuveni 17. puk Drinske divizije je prilikom proboja Solunskog fronta 1916. godine prvi izbio na vrh Kajmakčalana i stao na tlo svoje otadžbine. Ovde se nalaze i grobna mesta vojnika stradalih od tifusa ili posledica ranjavanja - priča Mila Paramentić, predstavnica grupe građana Valjeva koja želi od zaborava spase deo slavne srpske prošlosti.

Ona kao glavnog krivca vidi vlasnika zemljišta Miroslava Kraljevića i njegovu kompaniju Pablik. Međutim, Kraljević za "Vesti" tvrdi da je prvi koji će podržati izgradnju spomen-područja zato što su i njegovi preci bili učesnici proboja Solunskog fronta. Ovaj privatnik ne krije da je zaista nelegalno porušio veći deo "trošnih zgrada u kojima su se sakupljali narkomani", ali tvrdi da je to učinio zato što je, i pored urednog zahteva, opština prethodno prekršila sve rokove da mu dostavi odgovor:

- Zemljište sam i kupio uz uslov da će ti objekti biti porušeni i da ću moći da zidam. Uostalom, opština je to kasnije i potvrdila. Mnogo mi je žao što sam proglašen glavnim krivcem. Svih ovih godina pomažem izgradnju i obnovu manastira i svakako ću biti prvi koji će podržati podizanje spomen-obeležja. Spreman sam na svaki razgovor, ali sem vas niko me nije kontaktirao - ni iz ove grupe građana, ni od novinara koji su pisali.

Postavlja i logično pitanje:

- Zbog čega bi neki privatnik koji je nešto legalno kupio od države bio krivac što ta ista država sve ove godine nije predlažila izgradnju ovakvog memorijala. Vojska se još u vreme Đinđića odrekla ove kasarne kao "neperspektivne", i od tada i Republička direkcija pokušava da je proda. E sada, ako neko očekuje da se odreknem 1,3 miliona evra koliko sam platio, zbog inicijative da bi tu možda moglo da nikne neko spomen-obeležje, onda je to smešno. Ali, ako se donese odluka da ovaj se prostor pretvori u spomen područje, prvi ću podržati tu ideju. Jedino što u tom slučaju tražim je da mi se vrati uložen novac. Ne tražim valjda mnogo - kaže na kraju Kraljević.

Rezervna bolnica

U vreme epidemije pegavog tifusa 1914. i 1915. godine ova kasarna pretvorena u prvu i najveću rezervnu vojnu bolnicu. U njoj je život okončala poznata srpska slikarka koja je tada radila kao bolničarka Nadežda Petrović. Tokom tog perioda, od zaraze je stradao dvadeset i jedan lekar.

Vredna divljenja je požrtvovanost Amerikanca dr Semjuela Kuka, koji se odrekao vakcine u korist vojnika, a sahranjen je na groblju iznad Baira zajedno sa pet lekara zarobljenika. Smatra se da je bolesti podleglo više od 3.500 vojnika, a sigurno više od 5.000 meštana.

Slavne vojvode

U valjevskoj kasarni su službovali oficiri koji će kasnije proneti slavu srpske vojske: vojvode Stepa Stepanović, Živojin Mišić, generali Pavle Jurišić Šturm i Ilija Gojković, pukovnik Dušan Purić, Krsta Smiljanić (komandovao Drinskom divizijom kad je probijen Solunski front na Kajmakčalanu), Dušan Trifunović, Kosta Đorđević...

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.