Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Maj.2010, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marković: Slabljenje dinara posledica regionalnih kretanja

BEOGRAD - Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković izjavio je da su pritisci na slabljenje dinara, poslednjih dana, posledica regionalnih kretanja na finansijskim tržištima.

Marković je na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji u Srbiji, održanom u NBS, istakao da su zbog toga oslabile i druge valute u regionu, kao što su, recimo, mađarska forinta ili poljski zlot, i to u većoj meri nego dinar.

Prema njegovim rečima, dalje kretanje kursa dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prema evru zavisiće od nastavka navedenih regionalnih kretanja, ali i od uspeha pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji će uticati na premiju rizika.

Marković je ukazao i da je slabljenje dinara od decembra do februara bilo sezonskog karaktera, kao i da se sa jenjavanjem krize može očekivati ponovno ubrzavanje trenda jačanja domaće valute.

Govoreći o strategiji NBS za sprovođenje procesa "deevroizacije", viceguverner je naveo da se ona zasniva na tri stuba - stvaranju uslova za očuvanje makroekonomske stabilnosti, jer bez stabilnih ekonomskih prilika nema ni poverenja u domaću valutu, zatim razvoju tržišta dinarskih obveznica, kao i razvoju tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Dinar je danas nastavio da slabi prema evru i to za 0,73 odsto, ili za 73 pare, uprkos jučerašnjoj intervenciji centralne banke od 90 miliona evra, tako da je zvanični srednji kurs evra na istorijski najnižem nivou od 100,9856 dinara za jedan evro.

Privredni rast Srbije u 2010. godini 1,5 odsto

U 2010. godini se, prema projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), može očekivati privredni rast od 1,5 odsto, a glavni razlozi za usporen oporavak su spor izlazak svetske privrede iz recesije i niska domaća tražnja, izjavio je viceguverner NBS.

Marković je prilikom predstavljanja majskog Izveštaja o inflaciji istakao da se značajniji oporavak ekonomske aktivnosti u Srbiji može očekivati tek 2011. godine, za kada je prognoziran rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto.

Viceguverner je podsetio da je za ovu godinu planiran budžetski deficit od četiri odsto BDP-a, dok se u narednom periodu očekuje njegovo postepeno smanjenje, do 2,4 odsto u 2012. godini.

Najveći rizik za ostvarenje planiranog budžetskog deficita jeste moguće povećanje plata i penzija od oktobra, pa bi recimo rast plata i penzija od šest procenata povećao deficit za 0,38 odsto BDP-a, ukazao je Marković.

Prema njegovim rečima, rast BDP-a u ovoj godini zasnivaće se na povećanju izvoza, čiji doprinos će biti 1,7 procentnih poena, i oporavku investicija, vođenim kapitalnim ulaganjima države, sa doprinosom od 0,9 procentnih poena, dok će kretanje potrošnje negativno uticati na BDP.

Marković je podsetio da je u prvom tromesečju ove godine, prvi put posle početka krize, zabeležen međugodišnji rast BDP-a od jedan odsto, odnosno od 0,9 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Rast BDP-a se najvećim delom duguje niskoj osnovi iz prošle godine, ukazao je viceguverner ističući da je važan uticaj imala javna potrošnja, koja u prvom tromesečju beleži značajno povećanje.

Pošto su plate u javnom sektoru zamrznute, povećanje javne potrošnje je kratkotrajnog karaktera, rekao je Marković i napomenuo da je budžetom za 2010. godinu predviđen nominalni rast vrednosti nabavki roba i usluga od 10 odsto, koji je u velikoj meri iscrpljen u prvom tromesečju.

Rast u prvom kvartalu ostvaren je i zahvaljujući rastu izvoza, pošto desezonirani podaci pokazuju da je u tom periodu zabeležen blagi rast izvoza, dok je uvoz mirovao, naveo je on.

Marković je napomenuo i da je platnobilansni deficit Srbije u prvom tromesečju iznosio 10,5 odsto BDP-a, a do kraja ove godine procenjuje se da će biti oko 8,5 procenata BDP-a.

Do kraja godine inflacija u Srbiji pet odsto

Inflacija u Srbiji na kraju ove godine trebalo bi da iznosi oko pet odsto, izjavio je viceguverner NBS.

Marković je, na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji, ukazao da će međugodišnja inflacija u junu biti oko 3,6 odsto, dok se u drugom tromesečju ove godine očekuje rast cena od oko dva odsto.

Na to će uticati sezonski rast cena poljoprivrednih proizvoda, zaustavljanje pada cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i rast regulisanih cena, koji će ipak biti sporiji nego u prvom tromesečju, ocenio je viceguverner NBS.

Posle kretanja ispod donje granice cilja tokom prve polovine godine, u drugoj polovini godine inflacija će se postepeno vratiti u granice cilja, koji iznosi šest, plus - minus dva odsto za kraj 2010. godine i tokom 2011. će se kretati oko cilja, koji je za kraj te godine predviđen na nivou od 4,5 plus minus 1,5 odsto, naveo je Marković.

On je istakao da su ključni rizici za ostvarenje projektovane inflacije premija rizika, koja zavisi od regionalnih kretanja i pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, a tu je i prenosni efekat deviznog kursa na cene.

Na srednji rok, rizik za ostvarenje ciljane inflacije je brzina ekonomskog oporavka, a takođe je prisutan i rizik vezan za rast cena hrane, napomenuo je Marković.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu verovatniji je nastavak snižavanja referentne kamatne stope NBS nego njeno zadržavanje na sadašnjem nivou od osam odsto, pri čemu će dinamika eventualnog sniženja biti sporija nego u prethodnom periodu.

Prostor za ublažavanje monetarne politike će i dalje postojati ako tražnja ostane niska, čemu u velikoj meri doprinosi zamrzavanje plata i penzija, i u slučaju pada premije rizika posle uspešnih pregovora sa MMF-om, rekao je viceguverner.

Sniženje referentne kamatne stope može biti zaustavljeno ako inflatorni pritisci budu jači od očekivanih zbog rasta cena hrane, većih efekata slabljenja dinara na inflaciju i bržeg oporavka tražnje, što zavisi od zamrzavanja plata i penzija, naveo je Marković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...