Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2011, 13:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marković: Inflacija na kraju 2011. oko šest odsto

BEOGRAD -

Značajniji pad inflacije u Srbiji očekuje se u drugoj polovini godine, tako da bi se krajem 2011. inflacija kretala na nivou od oko šest odsto, izjavio je danas viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković.

Na predstavljanju najnovijeg Izveštaja o inflaciji, Marković je istakao da se očekuje da će međugodišnja inflacija dostići vrh krajem prvog tromesečja ili početkom drugog, a zatim se u drugoj polovini godine očekuje i njen pad.

"Mere >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << monetarne politike, i očekivana stabilizacija cena hrane sa novom poljoprivrednom sezonom, trebalo bi da dovedu do pada inflacije u drugoj polovini 2011. i njenog postepenog približavanja cilju koji za kraj godine iznosi 4,5 plus minus 1,5 odsto, precizirao je on.

Marković je naglasio da se ključni rizici u ovoj projekciji inflacije odnose na moguće brže povećanje zarada u javnom sektoru, rast regulisanih cena i cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i brži od očekivanog pad ili rast premije rizika Srbije.

Viceguverner je napomenuo da će, prema procenama NBS, poljoprivredna sezona u ovoj godini biti prosečna, pa se može očekivati blagi pad cena hrane, a ako sezona bude dobra, moguć je i značajniji pad cena hrane.

On je ukazao da će inflacija u prvom tromesečju ove godine u najvećoj meri biti određena rastom regulisanih cena, pre svega električne energije, kao i rastom cena hrane.

Prema Markovića, u narednom periodu pre može da dođe do povećanja referentne kamatne stope ili njenog zadržavanja na sadašnjem nivou nego do njenog smanjenja.

NBS za nastavak aranžmana sa MMF-om

Stav Narodne banke Srbije je da bi naša zemlja, posle završetka postojećeg stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, trebalo da uđe u aranžman iz predostrožnosti sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, izjavio je danas viceguverner centralne banke Bojan Marković.

Marković je, na predstavljanju najnovijeg izveštaja o inflaciji u NBS, precizirao da je Srbija u poslednje vreme povukla samo deo tranši kredita od MMF-a tako da joj nisu potrebna kreditna sredstva kroz novi aranžman, koliko mogućnost da može da ih povuče ako se desi nešto nepredviđeno.

Prema njegovim rečima, Srbija je u svetskim razmerama relativno mala zemlja i ne postoji mnogo eminentnih svetskih analitičara koji se bave razvojem ekonomske situacije u Srbiji, pa bi kontrolna uloga MMF-a bila značajna za strane investitore koji žele da ulažu u Srbiju.

Marković je istakao da prisustvo MMF-a smanjuje neizvesnosti i premiju rizika zemlje, što čini jeftinijim zaduživanje države i privrede.

Misija MMF boravi u Beogradu od 9. do 23. februara u okviru sedmog, poslednjeg kvartalnog razmatranja rezultata ostvarenih u sprovođenju stend-baj aranžmana.

Srbiji je aranžmanom s MMF koji je potpisan u maju 2009, odobren zajam od oko tri milijarde evra za jačanje deviznih rezervi, od čega je do sada iskorišćeno oko 1,51 milijardi evra.

Stabilna kretanja na deviznom tržištu

Viceguverner NBS izjavio je da su i nakon poslednjih političkih dešavanja u Srbiji, kretanja na deviznom tržištu u granicama normale, a centralna banka prati situaciju i činiće sve da održi stabilnost.

Marković je istakao da politički problemi nikada nisu pozitivni za kretanje premija rizika i svaka stabilizacija prilika u zemlji doprinosi nastavku pada premija.

Viceguverner je podsetio da dinar jača u odnosu na evro od decembra, a jedan od razloga za jačanje domaće valute je što je premija rizika zemlje u padu od novembra, a to znači i jeftinije zaduživanje srpske države i privrede na međunarodnom tržištu.

Drugi razlog za jačanje dinara je rast neto prodaje deviza bankama od strane stranih investitora od kraja prošle godine, naveo je Marković i dodao da su u decembru, januaru i prvih 11 dana februara strani investitori bankama prodali 538 miliona evra, dok je u prvih 11 meseci 2010. godine ta prodaja iznosila oko 455,8 miliona.

Kupljene dinare strani investitori koriste za ulaganje u državne dinarske hartije od vrednosti, ulazak u svop transakcije, polaganje na dinarske depozitne račune kod banaka i slično, ukazao je on.

Prema rečima Markovića, pojačani interes stranih investitora za ulaganja u dinar rezultat su mera monetarne politike, ali poboljšanja izgleda kreditnog rejtinga Srbije kod agencije "Fič", zatim pada premije rizika, preporuka za ulaganja u dinar i srpske državne obveznice od strane mnogih svetskih investicionih kuća u poslednje vreme.

Viceguverner je naveo i da je po prvi put u 2010. godini u četvrtom kvartalu ostvaren veći neto priliv kapitala nego što je bio deficit tekućeg računa Srbije, i to zbog visokog priliva deviza po osnovu doznaka i manjeg trgovinskog deficita.

Pojačani interes stranih investitora doveo je do pada kamatnih stopa na državne dinarske hartije od vrednosti, napomenuo je Marković precizirajući da je krajem četvrtog tromesečja prošle godine zaustavljen rast kamata koje su bile dostigle maksimalni nivo od 15 odsto.

On je istakao i da izdavanje državnih obveznica u evrima nije imalo uticaj na kurs, pošto strani investitori dolaze sa evrima i njima kupuju te hartije od vrednosti i podsetio da uticaj nije imalo ni izdavanje obveznica indeksiranih u evrima u decembru, koje su bile šestomesečne, i stranim investitorima nije bilo dozvoljeno da ulažu u njih.

Prošlogodišnja inflacija preko 10 odsto

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u 2010. godini iznosila je 10,3 odsto, a planirani raspon bio je šest plus - minus dva odsto za celu prošlu godinu.

Govoreći o uzrocima rasta inflacije u 2010. godini, Marković je objasnio da je doprinos rasta regulisanih cena ukupnom rastu inflacije bio relativno stabilan, kao i doprinos cena neprehrambenih proizvoda.

Kod cena hrane došlo je do preokreta u doprinosima, najpre kod poljoprivrednih proizvoda u junu, a potom i kod industrijsko-prehrambenih proizvoda u avgustu, naveo je viceguverner.

Rast međugodišnje inflacije u drugoj polovini godine, sa 4,2 odsto na 10,3 odsto u decembru, pretežno je posledica rasta cena hrane i bezalkoholnih pića, precizirao je Marković.

Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je Tanjugu prošle nedelje da se pad inflacije u Srbiji može očekivati od jula ove godine, kao i da će inflatorna stopa zavisiti od kretanja cena hrane na domaćem i međunarodnom tržištu, cene energenata i cena pod kontrolom države.

"Statistički posmatrano, pad inflacije na međugodišnjem nivou, može se realno očekivati tek kada prođe prvih nekoliko meseci, s obzirom na to da smo u prvom delu 2010. imali niske mesečne stope inflacije", ukazao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...