Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Dec.2014, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Čadež: Komora da bude pravi servis privrede
Skupština Privredne komore Srbije izabrala je u utorak Marka Čadeža za novog predsednika PKS. „Zahvalio sam svima na ukazanom poverenju, pre svega poverenju da biraju kandidata koji nije uobičajen za ovo mesto. To pokazuje da su članovi Skupštine, ljudi koji rade u Komori i regionalnim komorama, od kojih sam takođe dobio veliku podršku, shvatili da je neophodno učiniti korak dalje ka uspostavljanju boljeg i održivog komorskog sistema“, kaže Čadež ekskluzivno za Novi magazin. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
*Šta pod tim podrazumevate konkretno?
Uvođenje jedinstvenog komorskog sistema po austrijskom modelu, što sam sa radnim timom započeo da radim kao potpredsednik Privredne komore. Članovi Skupštine su shvatili da je taj put važan, pre svega da bismo komorski sistem organizovali kao pravi servis privrede, onaj koji joj pomaže da postane konkurentna i izađe na strana tržišta, doprinosi uvođenju novih modela obrazovanja i radi još niz poslova od ključnog značaja za privredu i njen razvoj.
*Bili ste potpredsednik PKS nekoliko meseci, sada ste predsednik i već pravite novi komorski sistem?
Ideja, želja da se uspostavi novi jedinstveni komorski sistem nije nova, ali oblikovana je posle razgovora u Beogradu, Beču i Berlinu sa direktorom Austrijske komore gospodinom dr Lajtlom i sa jednim od direktora Nemačke komore gospodinom Trajerom sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrima. Zaista imamo veliku podršku, materijalnu i svaku drugu, naših partnera iz Austrije i Nemačke i to nam otvara mogućnost da prvi put zaista sprovedemo to o čemu se u samoj Komori odavno govori. Ako pogledate studije i dokumenta rađena još od 2005, videćete da i OEBS i Agencija GFK i Ekonomski institut dolaze do istog zaključka da nam je potreban novi model. U osnovi za Srbiju je najprimenljiviji austrijski model, koji se naravno ne može 100 odsto preneti, ali je u velikoj meri kompatibilan sa našim potrebama.
*Šta su to osnovne razlike ta dva sistema?
Građani, pa i članovi Komore, praktično ne znaju da mi imamo sistem kakav ne postoji nigde u svetu; imamo nacionalnu komoru i 20 regionalnih i svaka je praktično organizacija za sebe. Ne možete zaštititi privredu ako nemate odgovarajući sistem komuniciranja i jedinstveni profesionalni menadžment, jer samo tako ćete precizno generisati svoje interese, a potom jedinstveno nastupati i prema institucijama države, prema Vladi i, naravno, prema međunarodnim institucijama. Naravno da su interesi privrede važni u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali i u ostalim segmentima poslovanja i nastupa na drugim tržištima.
*Pokušaćete, uslovno rečeno, da demontirate birokratski sistem PKS i regionalnih organizacija, ali kako će privreda profitirati od toga?
Ja ne bih rekao da ću demontirati bilo šta; mi i sada imamo regionalne komore koje veoma dobro rade i imaju mnogo aktivnosti, ali postoji granica, limit, jer ako ste regionalna komora nemate dovoljnu strukturu. Isto važi i za nacionalnu privrednu komoru: ako nema vezu sa terenom, tamo gde kompanije posluju u Leskovcu, Nišu, Kikindi, Subotici, ne može da obavlja svoju glavnu funkciju, a to je da zastupa privredu. Praktično sam komorski sistem postavlja pitanje može li privreda imati koristi od njega. Ima naravno i sada, imala je i u prošlosti, ali iz novog komorskog sistema treba da da veći kapacitet.
*Obavezno članstvo u PKS je ukinuto. Da li je privreda prepoznala značaj Komore i ostala vezana i za nacionalnu i za regionalne komore?
Austrijski i nemački model pretpostavljaju obavezno članstvo, ali jak komorski sistem podrazumeva da vi za tu obavezu zaista dobijate nešto kvalitetno. Na primer, dualni sistem obrazovanja u kojem s jedne strane imate školu, sa druge kompaniju u kojoj će se deca obučavati i zaposliti. Da biste taj sistem sproveli i po horizontalnoj i po vertikalnoj liniji morate imati jaku organizaciju i obavezna članarina daje snagu komorskom sistemu da stabilno funkcioniše. Ipak, to su stvari o kojima treba diskutovati, privredi treba objasniti prednosti. Recimo, postoje opštine i preduzeća koja već uspešno sprovode pilot-projekte dualnog obrazovanja koje u saradnji s Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju, GIZ-om i Nemačkom privrednom komorom, koja nam je na neki način mentor.
*Proteklih meseci ste bili i šef Predstavništva PKS za Nemačku i Austriju. Jesu li privrednici zainteresovani da dođu u Srbiju?
S nemačkim privrednicima bio sam u kontaktu i pre nego što sam došao na to mesto i siguran sam da interes nikada ranije nije bio na ovom nivou, toliko visok kao sada. Kada sam došao u Predstavništvo shvatio sam da mi ne koristimo sav potencijal Komore i da sa dobro organizovanim komorskim sistemom možemo mnogo više da učinimo na povezivanju srpskih kompanija sa nemačkim. U Nemačkoj ima mnogo srednjih kompanija sa 4-5 milijardi evra obrtnog kapitala godišnje i više hiljada zaposlenih koje žele da dislociraju delove proizvodnje, nađu partnere za deo proizvodnje i na Srbiju gledaju kao na dobro mesto sa kvalitetnom radnom snagom. To je, pre svega, važno za srpska preduzeća, jer kad ste strateški vezani za neku nemačku kompaniju gradite konkurentnost i moći ćete sutra da uđete na neko veliko tržište i opstanete.
*Hoćete li zadržati i mesto u Predstavništvu?
Moja profesionalna funkcija vezana je za predstavništvo u Frankfurtu, za Nemačku i Austriju, a dobar deo aktivnosti koje sam sada preuzeo po pitanju reformi komorskog sistema biće vezan za Beograd i nadam se da ću nastaviti paralelno da se bavim nemačko-srpskim odnosima i posebno povezivanjem naših preduzeća i privrede.
*Vidite li sebe kao predsednika Komore kroz godinu dana?
Ne bih o tome da spekulišem; ja ovo vidim kao misiju koja mi je poverena, a to je pre svega da dođem do novog komorskog sistema i zakona. Zakon će drugačije određivati i ulogu i kandidovanje predsednika i članova Predsedništva, profesionalnog menadžmenta, pa hajde da dospemo dotle i onda ćemo razgovarati na koji ću način biti angažovan, kako sam najkorisniji.
*Kad očekujete okončanje reorganizacije?
Ona je već otvorena, verujem da ćemo do kraja januara imati mapu puta, a do kraja juna novi zakonski okvir koji će nam omogućiti da krenemo u izgradnju novog sistema.
*Idu novogodišnji praznici, hoće li se realizovati obećanja da u Srbiju dođu novi investitori iz Nemačke i Austrije?
Ima mnogo investicionih projekata, a postoje i konkretni projekti koji će biti realizovani naredne godine. Naravno, građani ne osete odmah korist od investicionog projekta, već posle određenog vremena, ali važno je početi. Pokrenuli smo bitne strateške projekte, posebno u oblasti poljoprivrede, i nadam se da će se prvi rezultati brzo videti.
*Čime ćete lično biti najponosniji?
Ako uspostavimo taj jedinstveni komorski sistem i ako za godinu dana budemo imali dosta nemačkih investitora u Srbiji koji sa domaćim preduzećima realizuju projekte.
Izvor: Novi magazin
Autor: Nadežda Gaće
