Izvor: Blic, 30.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maratonci
Neki se bave sportom jer su rođeni da postanu vrhunski sportisti, dok drugi muškarci obično misle da je u sportu jedino bitno pobediti protivnika.
Ono što možda maratonce razlikuje od drugih jeste to što trče kako bi se dokazali pred samim sobom. Bez obzira na lične razloge zbog kojih trče, jako sam ponosna na svoje prijatelje koji su uspešno završili trku nedavno na Beogradskom maratonu. Iako, priznajem, poslednjih nekoliko meseci ženski deo našeg navijačkog tima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije baš najbolje razumeo šta je toliko zanimljivo u višesatnom trčanju. Ustajanje u 6 ujutru da bi se trčalo pre posla, gacanje u blatu ili trčanje na kiši. Za našeg druga smo bile ubeđene da je u krizi srednjih godina, pomislile smo i da bi trebalo da se oženi, kupi novi auto ili otputuje na duži odmor. Tek na cilju promeniš mišljenje.
Kao što rekoh, različiti su lični razlozi zbog kojih se trka počinje. Različiti su i muškarci koji je trče. Neki čak i pijani uđu u trku, baš poput Dina Karnazesa, kome je malo trebalo da zavoli novi način života i promeni loše navike. Bilo mu je trideset godina kada je prvi put rešio da trči, ali ni deceniju kasnije nije bio star ni umoran da istrči 50 maratona u 50 dana.
Jer, nikad nije kasno. Sa ženama je ipak drugačije. Sem u jednoj stvari, treba izdržati trku do kraja. Danas uglavnom svi posustanu kod prve krivine. Jedan aplauz za one koji stignu do cilja.
