Izvor: B92, 17.Jan.2018, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mapiranje": Istorijski otpad širom Srbije, utiče na Savu
Beograd -- Organski rastvarači, među kojima benzen, toluen i ksilen, pronađeni su u 20 tona opasnog otpada, tajno zakopanog na privatnoj parceli u blizini Obrenovca.
Hemijske materije opasne po zdravlje i okolinu nisu samo skrivene, opasan otpad zaostao iz prethodnih decenija nalazi se na bar 70 lokacija u Srbiji.
Proizvedeno davno, a opasno i danas. U starim proizvodnim pogonima nekadašnjeg giganta hemijske industrije problem se taloži i na otvorenom. Šabački >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Eliksir radi na uklanjanju istorijskog otpada.
“Mi sada stojimo na 300.000 tona jarosit taloga koji ima i teške metale u sebi. Ovo sada ne predstavlja opasnost u smislu da može da izazove posledice po život i zdravlje ljudi, ali utiče na podzemne vode i na vodotok reke Save zbog toga što se to ipak cedi”, navodi Ljiljana Stanojević iz grupe Eliksir.
Pomoć države u ogromnom poslu je neophodna. Šabac je samo jedan od gradova kom preti opasnost od opasnog otpada.
“Opasan otpad istorijskog tipa o kom mi pričamo, znači zaostao iz prethodnog perioda, nalazi se na preko sedamdesetak lokacija u Srbiji. To je zaostali industrijski otpad iz tih preduzeća koja su u restrukturiranju, stečaju, koji su većinom imali nerešen pravni status. Zato je ministar Trivan i naložio da mi prvo utvrdimo kompletno činjenično stanje i da po prioritetima pristupimo konačnom zbrinjavanju”, naveo je savetnik ministra Filip Abramović.
Od prvobitno procenjenih 5.000 tona otpada iz prošlog veka država je uklonila 2.000.
U Privrednoj komori Srbije procenjuju da opasnog otpada koji mora biti uklonjen ima mnogo više.
“Za taj proces je potreban novac, možemo investirati ili ga pozajmiti, ali se više ne može odlagati. Ti kosturi iz prošlosti će uvek izvirivati iz ormara i uvek će biti takvi da će ozbiljno ugrožavati zdravlje i bezbednost ljudi, pijaćih voda. Neodgovorno je da posle 17 godina, kad gledamo od 2000. godine, nemamo Centar za fizički i hemijski opasni otpad. Neodgovorno je da mi ne tretiramo farmaceutski otpad”, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.
Procenjuje se da će Srbiji da bi se približila standardima EU u oblasti uklanjanja opasnog otpada biti potrebno najmanje 10 milijardi evra.
