Izvor: Blic, 15.Avg.2014, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mao je sad simbol bogatstva
Kao što umetnici svuda u svetu istorijske simbole koriste za umetnost, tako i Kinezi vole da se poigraju svojom istorijom.
Inspirisan upravo likom obožavanog predsednika Mao Cedunga na novčanicama, Andrej Vasiljević u beogradskoj galeriji „O3one“ predstavlja radove na izložbi koja je ponela naziv „Maoney“.
- Mao Cedung je nesumnjivo jedno od najpoznatijih lica savremene Kine, simbol i dobro poznat lik širom planete. Međutim, kada je sama Kina u pitanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pored istorijske literature i popularne kulture, Maovo lice uvek je prisutno u svakodnevnom životu, ono se nalazi na svakom apoenu od 1 do 100 juana. Na ovaj način, njegov nadasve poznat lik prevazišao je svoje istorijsko nasleđe, stupivši tako u svakodnevicu kao simbol bogatstva - objašnjava Vasiljević.
Ovaj diplomirani grafički dizajner, fotograf i master kandidat već skoro dve godine živi u Hangdžou, gde radi i kao predavač na Kineskoj akademiji umetnosti.
- Imao sam osećaj da bi trebalo da se bude tamo i iz kulturnih i iz istorijskih razloga, a u neku ruku i ekonomskih. Ostao sam, naravno, zbog kulturnog jer je Kina zemlja s velikim nasleđem - dodaje Vasiljević.
Ko je bio Mao
Mao Cedung (1893-1976) bio je kontroverzni kineski političar, revolucionarni vođa i državnik, poznat i po doktrini maoizam. Predsednik postaje 1949, kada je proglašena nova Narodna Republika Kina. Mao je bio poznat po petogodišnjim planovima i nacionalizaciji industrije i poljoprivrede, ali i po čuvenoj objavi: „Neka cveta stotinu cvetova!“ 1957. kojom je hteo da naglasi otpor rastućim represijama partijskog aparata i da motiviše Kinu za nove ideje i političke eksperimente. Sredinom šezdesetih situacija se pogoršava, a Mao staje protivu zagovornika reforme i proglašava veliku proletersku kulturnu revoluciju, koju su, u godinama koje slede, obeležili fanatizam i brutalni ekscesi. Tokom poslednje decenije života, Mao je i, dodatno oslabljen bolestima, izgubio stvaran politički uticaj, ali je kritika „velikog predsednika“ i dugo nakon njegove smrti ostala tabu.
Uz sličnosti koje pronalazi između dve udaljene zemlje, razlike su tek uočljive.
- Kina je zemlja s velikim brojevima, s puno ljudi i tamo svakako biti umetnik znači imati veliku konkurenciju. Čovek mora da se trudi više, i to s jedne strane stimuliše mlade da rade bolje. Ali neko ko želi da se probije zaista mora da se pokaže kvalitetom. I to se podjednako odnosi i na domaće i na strane umetnike - dodaje Vasiljević.
Abramović ima kultni status
Vasiljević ističe da Kinezi drže do tradicionalne umetnosti, kaligrafije, kineskog slikarstva i vajarstva, ali je scena prožeta i drugim stilovima.
- Prisutne su i klasične tehnike, kao što su ulje na platnu i akvarel, ali i moderna umetnost. Marina Abramović, rekao bih, ima kultni status i njena biografija može se svuda kupiti.
O cenzuri u toj zemlji kaže da je nema posebno više nego u Evropi ili Americi ovih dana.
- Ne znam da li postoji država u kojoj nema cenzure. Ako je u Kini i postojala, onda je to bilo u ranijim periodima i sada skoro više i nema takvih slučajeva. Umetnici dosta slobodno mogu da raspolažu istorijom - objašnjava Vasiljević.
Savremena umetnost ima publiku i tržište, a grad u kojem zasad i planira da ostane pre je centar tradicionalne umetnosti.
- Kina ima veliko tržište i veliku umetničku scenu. Svaki veći grad je svojevrsni umetnički centar s galerijama, radionicama i kolonijama. Nema savremenog svetskog umetnika koji nije bio njihov gost i koji nije naišao na odličan prijem kod kineskih kolekcionara. Ali i kineski umetnici polako osvajaju svetsku scenu - zaključuje Vasiljević.
Najčitanije SADA:
