Izvor: RTS, 22.Feb.2014, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjkavosti tužilačke istrage
Tužioci, koji prema novim propisima nose veći deo krivičnog postupka, i pre stupanja zakona na snagu upozoravali su na njegove manjkavosti. Dok je za istragu bio zadužen sud, istražno odeljenje Višeg suda u proseku je sprovodilo 300 istraga mesečno. Za prva četiri meseca tužilačke istrage ona je sprovedena protiv 357 osoba.
Pet meseci od kada je počela primena novog zakonika o krivičnom postpuku, konkretni rezultati se još čekaju. Tužioci, koji prema novim propisima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nose veći deo krivičnog postupka, i pre stupanja zakona na snagu upozoravali su na njegove manjkavosti. Ministarstvo pravde ipak očekuje rezultate, pa je formiralo i komisiju koja nadgleda primenu javno-tužilačke istrage.
Dok je za istragu bio zadužen sud, istražno odeljenje Višeg suda u Beogradu u poslednje tri godine u proseku je sprovodilo 300 istraga mesečno. Za prva četiri meseca javno tužilačke istrage beogradsko više tužilaštvo sprovelo je istragu protiv 357 osoba.
Ministar pravde Nikola Selaković nije zadovoljan sprovođenjem tužilačke istrage. Novi izveštaj komisije za nadzor stigao je u ministarstvo i uskoro će biti objavljen.
Selaković je rekao da komisija vrlo precizno ukazuje na propuste koji su napravljeni u jednom dužem vremenskom periodu.
Međutim, kako je rekao, ono što je mnogo važnije je da komisija daje jasna rešenja za probleme koji postoje u sporvođenju tužilačke istrage.
Na probleme zbog izmena Zakonika o krivičnom postpuku stručnjaci su upozoravali i pre njegovog stupanja na snagu. Od početka je ocenjivan kao zakon naklonjen bogatima, a siromašne ostavlja na milost i nemilost tužioca. Advokati i optuženi sami moraju da obezbede dokaze.
Advokat Ante Bošković rekao je da uzeti nešto od policije ili neke firme je jako teško.
"Znači mi možemo do sada da predložimo ono što imamo u posedu ili da predložimo da to pribavi nadležni organ. Ukoliko to tužilac ne želi da pribavi, onda se mi moramo obratiti sudiji za prethodni postupak koji o tome donosi odluku", naveo je Bošković.
Tužioci poručuju da ni njihova pozicija nije zavidna. Iako su oni ti koji nalažu pokretanje istrage i rukovode njom, nailaze na mnoge probleme.
Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić rekao je da policija ima svoj sistem rukovođenja i komandovanja, koji je izvan kontrola javnog tužilaštva, pa kada je u pitanju kriminalistička policija, imate jednu paradoksalnu situaciju.
"Sa jedne strane policija radi za tužilaštvo, a sa druge strane za svoj profesionalni rad odgovara nadređenima unutar policije. Što složićete se, nije logično", kaže Ilić.
Struka podseća da broj tužilaca nije dovoljan. Na Primer, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na 38 sudija u krivici dolazi 31 zamenik tužioca.
Za glavne pretrese nedostaje ih sedam, a u isto vreme vode istrage i predistražne postpuke. Uloga sudije znatno je umanjena - njegovo je da odluči koje je bio bolji u dokazivanju, tužilac ili odbrana.
Bošković kaže da nema prava žalbe na naredbu za pokretanje istrage, da nema sudske kontrole, tako da tužilac može da naredi istragu protiv bilo koga, a da branioci ili okrivljeni uopšte nemaju pravo žalbe. Prema njegovim rečima, jedina kontrola za sada je što se tiče pritvora i taj pritvor kontroliše sudija i određuje ga, a tužilac ga samo predlaže.
Tužilačka istraga već dve i po godine je deo našeg pravosudnog sistema. Pre nego što je u oktobru uvedena u sudove opšte nadležnosti, pred posebnim odeljenjem za organizovani kriminal i ratne zločine primenjuje se od 2012. godine.
