Izvor: Southeast European Times, 15.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjine u BiH odnele pobedu u ustavnom predmetu
Krajem decembra Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u slučajevima Finci i Sejdić protiv BiH, koja će etničkim manjinama zemlje doneti više prava.
15/01/2010
Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva – 15/01/10
Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) donelo je prošlog meseca dugo očekivanu presudu u predmetu Jakoba Fincija i Derve Sejdića protiv Bosne i Hercegovine (BiH).
Finci je istaknuti političar >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << BiH, popularna ličnost i lider jevrejske zajednice u zemlji. On je direktor La Benevolencije, jevrejske dobrotvorne organizacije, i šef državne Agencije za civilnu službu. Sejdić je aktivista Romskog veća u BiH.
Obavezujućom presudom proglašava se da je Ustav Bosne i Hercegovine diskriminatoran u odnosu na građane koji ne pripadaju jednom od tri konstitutivna naroda zemlje: Hrvatima, Srbima ili Bošnjacima. Presudom se takođe poziva na harmonizaciju ustava sa osnovnim principima Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Finci i Sejdić su ustvrdili da se ustavom -- kao i Izbornim zakonom iz 2001 -- sprečavaju određeni građani da se kandiduju za visoke izabrane funkcije samo zbog njihove entičke pripadnosti.
Funkcije predsednika i Dom naroda Parlamentarne skupštine pomenuti su kao zakonski van domašaja određenih etničkih zajednica. Žalba je uložena 2006. godine.
Ustav Bosne i Hercegovine, koji je uvršten u Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. koji su potpisale BiH, Srbija i Hrvatska, smatra se najboljim kompromisom koji je tada mogao da se postigne.
Njime su kao osnovni narodi u BiH proglašeni Bošnjaci, Hrvati i Srbi, čime su "ostali" sprečeni da dođu na visoka mesta u vladi. Termin "ostali" obuhvata veliki broj etničkih manjina, uključujući Rome, za koje se veruje da ih ima do 70.000, što znači da su najveća manjina u zemlji. Jevrejskih stanovnika ima, kako se smatra, nešto preko 1.000.
BiH ima oko 15 drugih etničkih manjina: Albance, Crnogorce, Čehe, Italijane, Mađare, Makedonce, Nemce, Poljake, Rumune, Ruse, Rusine, Slovake, Slovence, Turke i Ukrajince. U kategoriji "ostali" takođe su navedeni ljudi koji preferiraju da ne budu identifikovani sa bilo kojom specifičnom grupom i sebe nazivaju "Bosanci".
Reagujući na presudu, Finci je istakao da se politički lideri u BiH slažu da ustav treba preraditi kako bi se uskladio sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Presuda ESLJP, rekao je on, služi kao "uputstvo u smislu smera koji treba da slede".
Finci je takođe istakao da nijedna zemlja još uvek nije odbacila odluku ESLJP, jer bi je to svrstalo u grupu nacija u kojima vladavina zakona nije uspostavljena ili se ignoriše.
Fadila Memišević, predsednica Društva ugroženih ljudi u BiH, opisala je presudu kao "prvi uspešan korak ka uklanjanju sistema aparthejda koji je uspostavljen u Dejtonskom [sporazumu]".
Nastavak na Southeast European Times...
