Izvor: Southeast European Times, 14.Dec.2011, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manjine u BIH čekaju bolja vremena

Bosanske vlasti nisu uspele da sprovedu odluku suda o zaštiti prava.

14/12/2011

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 14.12.2011.

Parlamentarna komisija Bosne i Hercegovine zadužena za preradu delova ustava koji su ocenjeni kao diskriminatorni probila je svoj krajnji rok.

To telo je do sada trebalo da postigne dogovor o amandmanima kojima bi se sprovela odluka Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine u predmetu Sejdić-Finci. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Sud je zaključio da se ustavom BiH krši međunarodno pravo jer se ne dozvoljava etničkim manjinama da se kandiduju za najviše funkcije u državi.

Trenutno se u ustavu navodi da samo Bošnjaci, Srbi i Hrvati mogu da budu izabrani kao članovi Predsedništva BiH i Doma naroda. Posao komisije bio je da do kraja novembra napravi nacrt amandmana koji je prihvatljiv svim političkim strankama.

Međutim, od presude pre dve godine ključaju političke nesuglasice.

Vodeće stranke su spremne na kompromis oko sastava zakonodavnog tela, ali ostaju podeljene oko toga da li bi članovi predsedništva trebalo da budu birani direktno po entitetima ili indirektno u parlamentu.

Predsednik parlamenta Šefik Džaferović potvrdio je da nije postignut nikakav sporazum o implementaciji presude. Međutim, on je dodao da napredak ipak jeste postignut.

„Komisija je usvojila dva zaključka: da ne postoji konsenzus koji je neophodan za predlaganje ustavnih amandmana i da bi komisija trebalo da nastavi sa radom. Postignut je dogovor oko obima ustavne promene, kao i da bi ona trebalo da se odnosi na izbor članova Predsedništva BiH i Doma naroda“, rekao je Džaferović za SETimes.

Komisiju čine predstavnici 13 najvećih stranaka u BiH, a sastajala se deset puta.

Džaferović se nada da će državni parlament usvojiti izveštaj komisije i da će produžiti mandat političkim predstavnicima.

Jakob Finci, član Jevrejske zajednice BiH i jedna od dve osobe koje su podnele tužbu, razočaran je.

„Kada je ova komisija formirana predvideo sam da se ništa neće desiti i nažalost moja prognoza je tačna. BiH je preuzela obavezu da poštuje svoje međunarodne obaveze, kada je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2002. godine. Niko nije primoravao BiH da obeća to“, rekao je Finci za SETimes.

On je istakao da je BiH jedina zemlja u Evropi koja nije sprovela presudu tog suda.

„Možemo samo da sedimo i čekamo bolja vremena kada će politički sporazum o tako jednostavnoj i lakoj stvari biti moguć“, dodao je Finci.

Okviri sadašnjeg ustava BiH određeni su Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995, kojim je okončan sukob u Bosni 1992-1995.

Njime je uspostavljeno tročlano predsedništvo u kojem se na mestu predsedavajućeg rotiraju bosanski Hrvat, Bošnjak [Musliman] i bosanski Srbin. Tim sistemom se zapravo članovima 17 nacionalnih manjina u zemlji, koje se u ustavu pominju samo kao „drugi“, onemogućava potpuno učešće u političkom životu.

Pravni eksperti kažu da političari snose isključivu odgovornost za nesprovođenje presude. Mile Dmičić, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Banja Luke rekao je da postoji pravna i politička osnova za sprovođenje presude.

„Političari bi trebalo da se fokusiraju na implementaciju presude u ustavu što pre“, rekao je Dmičić za SETimes. „Odgovornost je isključivo na institucijama BiH i plašim se da se jasno i razumljivo pravno pitanje polako pretvara u politički beskraj.“

Tanja Topić, politička analitičarka iz Banja Luke, izjavila je za SETimes da taj slučaj pokazuje očigledan nedostatak političke volje.

„Kada želite da odložite nešto u Bosni onda formirate komisiju. Činjenica da niko od manjinskih predstavnika nije bio u komisiji najbolje govori koliko su naši političari ozbiljni oko ovog pitanja“, kaže Topić.

Ona je dodala da zemlja koja želi da ima demokratske vrednosti treba da primenjuje iste te vrednosti.

Evropski zvaničnici su upozorili vlasti BiH da moraju da sprovode presudu u sklopu međunarodnih obaveza zemlje.

„Teoretski, da, postoji mogućnost [sprovođenja sankcija isključivanjem] BiH iz Saveta Evrope, ali se iskreno nadam da se to neće desiti“, rekao je Finci.

Nastavak na Southeast European Times...