Izvor: B92, 28.Feb.2014, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjine: Zapinje sprovođenje zakona
Zagreb -- Zakonodavni okvir kojim su uređena prava nacionalnnih manjina u Hrvatskoj je dobar, ali zapinje sprovođenje, ocenjenio Klub zastupnika nacionalnih manjina.
Saborski zastupnik srpske manjine i predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac naveo je da se zaboravlja da je Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, koji je u prvom obliku donet 1992, zapravo bio uslov za medjunarodno priznanje Hrvatske, kao i za ulazak u Evropsku uniju.
"Hrvatska se u pristupnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pregovorima obavezala da će ispuniti mnoge stvari, a to je i učinila. Neke još nisu ispunjene, ali nije problem u tome da se sve ispuni, već ono što je ispunjeno da se ne pokvari", smatra Pupovac.
Govoreći o Ustavnim promenama rekao je da su inicirane zbog nečeg drugog, ali da su s aspekta manjina važne izmene o referendumu, regionalizmu, kao i one koje bi Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina zaista odredile kao ustavne.
Referendumom se, ma kakve uslove propisivao, ne bi smelo zadirati u ljudska i prava manjina, poručio je Pupovac.
Saborska zastupnica iz redova Socijaldemokratske partije (SDP) Melita Mulić istakla je da u državi postoji "normativni optimizam", ali kada je reč o impementaciji tu još ima prostora za poboljšanje, prenela je agencija Hina.
Posebno je istakla problem zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina, a nisu, dodala je, ispunjeni ni zakonski standardi upotrebe manjiskog jezika i pisma.
Da je položaj manjina u medijima loš ukazao je parlamentarac Mile Horvat, uz konstataciju da se "stanje promenilo nagore".
"Na HTV-u nema još redakcije za manjine, a od 163.000 snimljenoga materijala u 2012. manjine su zastupljene s nešto više od jedan odsto i to u dve emisije - Mozaiku i Prizmi. Ne želimo da se o manjinama priča samo u kontekstu folklora i kulinarstva ali to je, nažalost, naša realnost", naveo je Horvat i upozorio da se na portalima često čuje govor mržnje prema pripadnicima manjina.
Zastupnik Dragan Crnogorac govorio je, takođe, o službenoj upotrebi jezika i pisma, a u kontekstu toga i o inicijativi za referendum o neuvođenju ćirilice u Vukovar.
Osim što bi to bilo protivno Ustavnom zakonu, Crnogorac kaže da se taj referendum ne može sprovesti jer bi to značilo da hrvatski građani dva puta glasaju o istoj stvari.
Naime, on smatra da je na prvom referendumu održanom 1990. ogromna većina građana glasala za samostalnu Hrvatsku koja će, podsetio je na referendumsko pitanje, manjinama garantovati kulturnu autonomiju.
"Dakle, građani su se o tom pitanju već izjasnili i to s 94 odsto glasova", podsetio je Crnogorac.
O položaju romske zajednice govorio je njihov zastupnik Veljko Kajtazi istakavši da se napretkom društva nabolje menja i položaj Roma, ali da i dalje 94 procenta romskih porodica prima neki oblik socijalne pomoći i da žive u zatvorenom krugu siromaštva.
Tribina u prostorijama Mešihata Islamske zajednice zamišljena je kao početak održavanja ciklusa tribina i u ostalim manjinskim zajednicama, kako bi u međusobnom kontaktu sa svojim predstavnicima u Saboru manjine mogle da definišu pitanja i probleme s kojima se susreću.
