Izvor: Politika, 18.Jan.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manji ugled zemlje – skuplji zajmovi
Srbiji smanjen kreditni rejting sa BB– na B+ zbog izostanka reformi, velikih deficita i visokog javnog duga
Gromoglasna zalaganja za reforme koja, uprkos toj rečitosti, ne sprovodimo, nisu naišla na blagonaklonost onih koji mere kapacitet našeg zaduživanja. Agencija Fič rejtings upravo je donela odluku da snizi kreditni rejting Srbije sa dosadašnjeg BB- na B+ sa stabilnim izgledima, saopštilo je juče Ministarstvo finansija.
Kao ključne razloge za svoju odluku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fič rejtings navodi rast deficita u 2014. godini po osnovu prethodno preuzetih obaveza, kao i opšte stanje javnog duga u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda, ali i izostanak sprovođenja najavljivanih strukturnih reformi u prethodnim godinama.
Kao pozitivne strane, agencija navodi, između ostalog, započinjanje pregovora sa Evropskom unijom, smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa, povećanje deviznih rezervi i početak pregovora sa MMF-om koji je planiran za februar ove godine.
Ministarstvo finansija saopštilo je da prepoznaje potrebu za kontinuitetom u stabilizaciji javnih finansija i makroekonomskog okruženja, što se i postiže nastavkom rada na sprovođenju strukturnih reformi čime bi se stvorile zdrave osnove za rast srpske privrede.
Prvi koraci u tom smeru već su načinjeni sa većim, nego što je očekivano, privrednim rastom u 2014. godini, istorijski niskom stopom inflacije za 2013. godinu, povećanjem izvoza koje je dovelo do smanjenja deficita tekućeg računa platnog bilansa.
Takođe, troškovi finansiranja države su u poslednjem kvartalu 2013. godine na domaćem finansijskom tržištu dostigli istorijski minimum sa tendencijom daljeg smanjenja.
U Sosijete ženeral banci kažu da lošiji kreditni rejting po pravilu znači veće rizike ulaganja, tako da je realno očekivati da kamatne stope na srpski dug izdat u stranim valutama porastu što će se videti narednih dana.
Dragoslav Veličković, šef sektora za makroekonomska istraživanja i analizu u ovoj banci kaže da bi im ipak bilo draže da je odluka orejtinguSrbije „sačekala” joškoji mesec, kada bi bili objavljeni svi relevantni ekonomski pokazatelji za 2013. godinu, jer bi se tada možda potvrdilo očekivanje da će privredni rast biti snažniji nego što se predviđalo. U prethodna dva meseca kamatne stope na srpski dug imale su trend pada što je ozbiljan pokazatelj da strani investitori smatraju da su rizici u opadanju.
Vladimir Krulj, konsultant „Kreab and Gavin Anderson” iz Brisela smatra da je sniženje kreditnog rejtinga sigurno loša vest za našu privredu, jer će izvesnonegativno uticati na poziciju koju imamo na međunarodnom tržištu kapitala, odnosno na uslove pod kojima se naša zemlja može zaduživati.Takođe, ova odluka će negativno uticati i na imidž koji naša zemlja ima među stranim investitorima.
– Sada će znatnoteže biti obezbediti nove kredite za izmirivanje dospelih dugova i pokrivanje budžetskog deficita u 2014. godini – kaže Krulj.
Iz onoga što jeFič rejtings naveo kao ključne razloge za svoju odluku jasno se vidi da su našisistemski ekonomski problemi itekako vidljivi i međunarodnim ekonomskim institucijama, i da su oni veoma zabrinjavajući, jer su doveli do obaranja našeg kreditnog rejtinga. Rejtingje oboren i poredpozitivnih kretanja u našoj ekonomiji što samo govori u prilog tvrdnji da je problem javnog duga i budžetskog deficita izuzetno ozbiljan, i da zahteva urgentno rešavanje.
– Ovo je još jedno upozorenje ekonomskim vlastima da se neodložno,brzo i efikasno mora krenuti u korenitereforme srpske ekonomije, od fiskalne i budžetske stabilizacije, preko reforme javnog sektora,reforme penzionog sistema do stvaranja znatno povoljnijeg ambijenta za investitore. Naravno, sve ovo nameće i potrebu postizanja novogsporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao neke vrste garancije da se u Srbiji sprovodi konzistentna ekonomska politika i realni reformski procesi, smatra Krulj.
Nenad Gujaničić iz „Vajz brokera” kaže da su ocene kreditnih agencija prilično bitne za stabilnost bilo koje nacionalne ekonomije uprkos činjenici da su tokom poslednje krize dosta izgubile na kredibilitetu olakim vrednovanjem hipotekarnih finansijskih instrumenata.
– Što se tiče konkretno naše zemlje, budući da nam je zaduženost prilično visoka, negativne ocene kreditnih agencija mogle bi da skrenu pažnju investitorima koji bi bili manje spremni da kupuju državne dužničke papire. Ipak, nevezano za ocene kreditnih agencija, naši državni zvaničnici moraju ozbiljno podržati napore u restrukturiranju domaće privrede (pre svega javnog sektora) i smanjenju javne potrošnje, jer je to jedini put ka očuvanju makroekonomske stabilnosti – kaže Gujaničić.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 18.01.2014.
.jpg)
