Izvor: Politika, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manji poslovni rizik uz polisu
U svetu je uobičajeno, a i kod nas odnedavno, da se osiguraju zalihe rebe i sirovina, oprema i mašine...
Kad se pomene osiguranje, obično se pomisli na ono obavezno – osiguranje od autoodgovornosti ili osiguranje kuće ili stana. Malo se zna da postoje i drugi vidovi osiguranja, posebno osiguranje biznisa koje je nedavno uvela Kompanija "Dunav osiguranje".
– Postoji mogućnost osiguranja svih vrsta delatnosti – profesija. Ne pravimo razliku prema delatnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali u zavisnosti od vrste profesije i potreba vlasnika, određuju se i rizici koji će biti pokriveni osiguranjem – kaže Dragan Milošević, direktor Direkcije za osiguranje imovine i poljoprivrede.
Interesovalo nas je da li može da se osigura intelektualni biznis.
– Intelektualne delatnosti takođe mogu biti osigurane. Kod osiguranja ovih delatnosti uglavnom se misli na osiguranje profesionalne odgovornosti, tačnije osiguranje odgovornosti za štete koje mogu biti pričinjene trećim licima greškama u obavljanju delatnosti. Pored toga, nezavisno od vrste posla, osigurava se imovina firme od svih vrsta rizika: požara i drugih opasnosti, poput loma mašina, provalne krađe i razbojništva...
Naš sagovornik kaže da u pogledu osiguranja imovine, po samom načinu osiguranja, nema veće razlike između sveta i nas. Međutim, kod osiguranja profesionalne odgovornosti princip je sličan, ali prilagođen našem pravnom sistemu. Osnovna razlika je u rasprostranjenosti osiguranja. U razvijenim zemljama osiguranje, uopšte, veoma je bitna stavka svakog posla i poklanja mu se velika pažnja. Naši privrednici osiguranje i dalje smatraju nepotrebnim troškom, što posebno dolazi do izražaja kod osiguranja profesionalne odgovornosti.
Zasad se ova vrsta osiguranja uglavnom zaključuje ukoliko je to zakonska obaveza, kao što je slučaj kod posrednika u osiguranju, aktuara, a uskoro i kod advokata, ili ako to zahteva inostrani partner. U ostalim slučajevima ovakvo osiguranje se ne zaključuje. To je pre svega, smatra Milošević, proizvod nedovoljno razvijene svesti naših poslovnih ljudi, ali bi i zakonska regulativa trebalo da bude znatno stroža, prvenstveno kad je reč o kažnjavanju lica koja obavljanjem profesionalne delatnosti nanose štetu trećim licima. U poslednje vreme najčešće su to lekari.
Šta treba da uradi vlasnik preduzeća da bi osigurao poslovanje?
– Ne mora ništa posebno da preduzme sem da nam se obrati, da kaže šta želi da osigura ili da mu mi preporučimo stručno i najkvalitativnije pokriće. Kod nekih vrsta osiguranja neophodno je da se popuni upitnik sa određenim podacima o firmi i to bi bilo sve – objašnjava Dragan Milošević.
U praksi, to izgleda ovako: ukoliko imovina, građevinski objekat, oprema i nameštaj, vrede 130.000 evra, a osigurani rizici od požara i drugih opasnosti 5.000 evra, recimo, godišnja premija bi (ne računajući i mogućnosti odobravanja popusta) bila oko 17.200 dinara; za osiguranje i zaliha robe ili sirovina, odnosno ukupne sume osiguranja od, na primer, 60.000 evra, uz pokrivenost svih ranije navedenih rizika, premija bi bila oko 240 evra, tj. 19.200 dinara za period od godinu dana; izdatak koji postaje simboličan naročito kada se nešto nepredviđeno dogodi.
Zoran Plavšić
[objavljeno: 22.02.2007.]
.jpg)
