Izvor: RTS, 19.Apr.2010, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manji porez na plate

Posle izjava ministarke finansija Diane Dragutinović da bi trebalo smanjiti opterećenje plata porezima i doprinosima, ekonomisti različito gledaju na to kako bi se eventualni manjak pokrio u budžetu.

U ovoj nedelji ponovo se aktuelizovala priča o poreskoj reformi. Najpre je tim ekonomskih stručnjaka predstavio svoju viziju poreskih promena, preporučujući povećanje PDV-a.

Ministarka finansija Diana Dragutinović ponavlja da je opterećenje plata porezima i doprinosima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neophodno smanjiti za trećinu. Međutim, postavlja se pitanje kako će država nadomestiti eventulano smanjenje priliva novca u budžet.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić i dalje se protivi tome da se budžet puni povećanjem stope PDV-a, ali kaže da dolazi u obzir ukidanje niže stope poreza od 8 odsto. Tako bi 18 odsto bio jedinstveni PDV za sve, ali bi neki osnovni životni proizvodi bili izuzeti iz oporezivanja.

Sa osam odsto, to jest po nižoj stopi PDV-a, sada se oporezuje deo prehrambenih proizvoda, lekovi sa pozitivne liste, repromaterijal za poljoprivredu, smeštaj u hotelima, komunalne usluge, gas za domaćinstva, štampa.

Šta bi od toga bilo oslobođeno poreza, a šta skočilo na PDV od 18 odsto, brine i poslodavce i radnike.

S druge strane, smanjenje poreza i doprinosa na zarade poslodavci jedva čekaju zbog problema sa nelikvidnošću, a radnici se nadaju da bi deo novca kojeg se država odriče, mogao da stigne i do njihovog džepa.

"Mi smo i do sada govorili da bismo prihvatili i veće povećanje PDV-a, ali pod uslovom da se promeni način naplate PDV-a, da država odustane od toga da unapred naplaćuje PDV", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Orbović: Problem "siva ekonomija"

"Mislim da u našem društvu ima prostora da se jednom ozbiljnom kontrolom, ozbiljnom aktivnošću države ulaskom u 'sivu ekonomiju', izvrši naplata, i tada ne bi bilo potrebe da dođe do povećanja poreskih stopa", navodi predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović.

Uz neefikasnu kontrolu, beg u "sivu ekonomiju" pospešuje to što na svakih 100 dinara isplaćenih radniku poslodavac državi daje 63.

Porez na zaradu je 12 odsto, penzijski doprinos 22 odsto, za zdravstvo 12,3 odsto, a za slučaj nezaposlenosti jedan i po odsto. Pola tog iznosa država uzima iz bruto plate radnika, a pola iz prihoda firme.

Autor publikacije o poreskoj politici Milojko Arsić smatra da bi "porezi i doprinosi mogli da se smanje za trećinu, a da se kao kompenzacija PDV poveća za oko četiri procenta i da se na taj način obezbedi dodatni prihod od oko jedan i po odsto društvenog proizvoda".

"Ja se bojim da bi smanjenje doprinosa, koje bi imalo efekat od nekih 100 milijardi dinara,  kompletno upilo svu naplatu PDV-a", ističe ekonomista Miroslav Zdravković.

Iako je još prošle godine iznela ideju o povećanju neoporezivog dela plate uz smanjenje poreza na zaradu, ali i uvođenju veće stope za plate koje su iznad prosečnih, ministarka finansija kaže da je o konkretnim ciframa rano govoriti, ali da poreska reforma mora da rastereti zarade i ne naruši budžet. Zato je neophodno uskladiti proizvodnju i potrošnju.

"Ako se o tome dogovorimo, onda ćemo se dogovoriti o konkretnim procentima, ovaj skup i skupovi kakvi će biti u narednom periodu će meni da daju podršku ili ne, ne o brojevima već o smeru i pravcu reformi", navodi ministarka finansija Diana Dragutinović.

Osim najave da se iznos plate do 16 i po hiljada neće oporezivati, saznajemo da bi od tog do prosečnog iznosa zarade, važilo oporezivanje po sniženoj stopi od 10 odsto, a za ostale plate važila bi možda i duplo veća stopa poreza.

Očekuje se da poreska reforma počne da se primenjuje 2011. godine, s tim što bi zakonski okvir trebalo da bude gotov do jeseni.

Nastavak na RTS...