Izvor: Blic, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje posetilaca na Sajmu knjiga
Manje posetilaca na Sajmu knjiga
NIŠ - Neki od izlagača na ovogodišnjem Sajmu knjiga i grafike u Nišu zameraju organizatorima što su ovu manifestaciju preselili u Sportsku halu 'Čair'. Na taj način povećan je izlagački prostor, ali je premeštanjem iz Robne kuće 'Pionir', koja se nalazi u centru grada, smanjen broj posetilaca.
Posetioci Sajma često navode da imaju utisak da je ove godine izloženo manje beletristike i da dominiraju stručne knjige i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izdanja iz oblasti kulinarike. Neki Niški sajam porede sa Beogradskim.
- Poređenje sa Beogradskim sajmom bilo bi nepristojno jer je Sajam knjiga u Beogradu drugi u Evropi, posle franfurtskog. Čak ni londonski sajam ne može da se uporedi sa Sajmom u Beogradu - kaže Nenad Atanacković iz Izdavačke kuće 'Mono&Manjana'.
Ranko Samardžić iz Izdavačke kuće 'Lento' smatra da posetilaca ima manje jer je manifestacija loše reklamirana, a prethodno je održano mnogo uličnih sajmova.
- Nišlije gotovo da ne znaju da je Sajam otvoren. S druge strane, od početka ove godine u Nišu je održano 24 sajma na ulicama i trgovima Niša. Mnogi čitaoci su već pokupovali ona izdanja koja žele da imaju u svojim bibliotekama - ističe Samardžić.
'Laguna' tradicionalno ne propušta Sajam knjiga u Nišu.
- Ovo sada liči na pravi sajam. U RK 'Pionir' je bilo kao na nekom vašaru. Najviše se traže nova izdanja iz fantastike i trileri. Roman 'Krvavi orao' Krejga Rasela je jedan od najprodavanijih - kaže Radmilo Gak iz 'Lagune'.
Većina posetilaca je zadovoljna što se Sajam sada održava na većem prostoru.
- Dobro je što je Sajam u Hali, jer čovek može da diše. Uspela sam da kupim neke jako jeftine knjige kao što je 'Antologija srpskog pesništva', koja košta samo 108 dinara - kaže Milica Todorović, koja svake godine posećuje ovu manifestaciju.
Vesna Torović
Porazna anketa među studentima Ništa ne znaju o polnim bolestima
Od ispitanih 700 studenata Univerziteta u Nišu, samo njih četvoro potpuno je informisano o polno prenosivim bolestima i seksualno se odgovorno ponaša, pokazuje istraživanje koje je sprovela grupa studenata žurnalistike sa Filozofskog fakulteta, pod vođstvom profesora dr Srbobrana Brankovića.
Poražavajućih 0,57 odsto ispitanika, od 700 iz reprezentativnog uzorka, poseduje saznanja o polno prenosivim bolestima, što je uslov, kako je pokazalo istraživanje, da se ne podlegne seksualnoj želji u rizičnim situacijama.
Za profesora dr Srbobrana Brankovića tema i rezultati istraživanja su povod da se svako pred sobom zapita.
- Istražujući ovu temu, društveni je izazov pogledati se u ogledalo. Naučni izazov je u tome što je reč o vrlo ozbiljnoj temi, jer se ispituju seksualne navike, broj promenjenih partnera, a ne koju marku kafe kupujete - komentariše Branković.
Odgovori studenata pokazali su da se oni najčešće o polno prenosivim bolestima informišu putem medija (60,6 odsto), a čak 16,6 odsto čini to putem Interneta. Međutim, nije za ponos podatak da se u porodici o seksu i polno prenosivim bolestima informiše svega 10 odsto studenata.
- To pokazuje zaveru ćutanja u porodici o seksualnosti. O neinformisanosti govori i podatak da su studenti kao sredstvo za zaštitu od polno prenosivih bolesti navodili čak i hormonsku kontracepciju, koja nema veze sa ovim - kaže Đorđe Radošević, student žurnalistike, koji je obavio istraživanje sa kolegama Marijanom Ljubisavljević, Draganom Cvetković, Nebojšom Stojanovićem i Ivanom Pavlovićem.
Manje od polovine ispitanika (43, 6 odsto) koristi kondom kao sredstvo zaštite od polnih bolesti, a čak petina studenata (18 odsto) promeni pet i više partnera za godinu dana !
Oliver Milijić
|
