Izvor: B92, 10.Okt.2013, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje nuklearnog oružja u svetu

Beč -- Sada ima samo četvrtina nuklearnog naoružanja od količine tog oružja koja je postojala u svetu na vrhuncu Hladnog rata.

Međutim, SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija razmatraju modernizaciju svojih sistema naoružanja.

Procenjuje se da ima oko 17.000 nuklearnih bojevih glava širom sveta, ističe Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, dodajući da je opao za oko 75 odsto protekle tri decenije, pre svega zbog velikog smanjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << količina oružja SAD i Rusije.

Američki predsednik Barak Obama, kako prenosi Rojters, dao je novi podsticaj procesu razoružanja, koji je često zastajao - 2009. kada je u jednom izlaganju govorio o svetu bez nuklearnog naoružanja, što mu je donelo Nobelovu nagradu za mir.

U junu je on predložio dalje smanjenje nuklearnog arsenala za još jednu trećinu, ali Rusija je odgovorila da raketni štit, koji navodno ima cilj da zaštiti od napada Irana i Severne Koreje, iziskuje zadržavanje više raketa.

U međuvremenu, SAD prerađuju postojeće bojeve glave, a Rusija raspoređuje više bojevih glava na svoje rakete, dok Kina predstavlja nove mobilne rakete za svoje nuklearno naoružanje, kritikuje Federacija američkih naučnika (FAS).

Američka administracija iskoristila je prošlomesečnu Generalnu skupštinu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da bi ponovila svoje opredeljenje za svet bez nuklearnog naoružanja, naglasivši da su preduzeti značajni koraci ka tom cilju.

Trenutno postoji nada da bi SAD i druge zapadne nuklearne sile mogle da uvere Iran da prekine svoj sporni nuklearni program.

Novi predsednik Irana Hasan Rohani pokazao je spremnost na otvaranje prema Zapadu, ali istovremeno insistira na pravu Teherana na korišćenje nuklearne tehnologije, čime su porasle šanse za dogovor pred razgovore zakazane sredinom meseca u Ženevi.

Iran je stalno negirao da je nuklearni program imao vojne svrhe, već da se radi isključivo o mirnodopskim aktivnostima.

I pored američkih predviđanja šezdesetih godina 20. veka, prema kojim bi se broj nuklearnih sila mogao povećati na 25 za par decenija, samo se za devet zemalja trenutno pretpostavlja da poseduju nuklearnu bombu, uključujući Indiju, Pakistan, Izrael i Severnu Koreju.

Te zemlje nisu potpisnice Sporazuma o zabrani širenja nuklearnog materijala, a za Izrael se pretpostavlja da je jedina nuklearna sila na Bliskom istoku, što nailazi na čestu osudu Irana i arapskih zemalja.

Indija i Pakistan, koje su bile na ivici međusobnog ratnog sukoba, saopštile su da su testirale nuklearno naoružanje 1998. a Severna Koreja je sprovela treći test u februaru ove godine.

Izrael do sada nikada nije ni negirao, a ni potvrdio da poseduje nuklearno naoružanje.

Međunarodni institut za strateške studije je upozorio da utrkivanje u južnoj Aziji u naoružanju, kao i razvoj pakistanskog nuklearnog naoružanja povećavaju rizik da bi bilo koji konflikt mogao postati nuklearni rat.

“Bez potpunog razoružanja, dugoročno gledano, izgubićemo bitku protiv proliferacije“, upozorio je ambasador Austrije pri IAEA Kristine Štiks-Hakl.

FAS procenjuje da ruska i američka skladišta čine više od 90 odsto nuklearnog naoružanja u svetu.

Velika Britanija, Francuska i Kina imaju po 200 do 300 bojevih glava svaka, a Indija 110, Pakistan 120 i Izrael 80.

FAS i SPIRI procenjuju da ukupno ima oko 4.400 raspoređenih bojevih glava, postavljenih na raketama ili koje se nalaze u vojnim bazama, i da je većina njih u SAD i Rusiji.

Nastavak na B92...