Izvor: Politika, 09.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje nezaposlenih u glavnom gradu
U Beogradu je u poslednjih godinu dana opao broj lica koja traže posao, ali je još mnogo onih koji rade na crno, što je problem cele republike
Dobra vest koju su preneli mnogi mediji jeste da je stopa nezaposlenosti u Beogradusmanjena u poslednjih godinu dana za oko dva odsto i sada iznosi 15,2 procenata. To je i dalje veoma visoka stopa, ali svaki postotak smanjenja ukazuje da se nešto pokrenulo nabolje na tržištu rada.
U glavnom gradu Srbije ima 113.000 nezaposlenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a slobodnih radnih mesta –64.319. Tipodaci su predočenina sednici Saveta za zapošljavanje Beograda.
Prema izjavi direktorke Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Beograd Dušanke Milošević, koju je prenela Vibilija,na prvo zaposlenje čeka 38,5 odsto osoba. Ona je dodala da je beogradska filijala NSZ-a u saradnji sa Savetom za zapošljavanje Beograda u toku prošle godine organizovala pet sajmova zapošljavanja. Na ovim sajmovima je učestvovalo oko 138 poslodavaca i četiri hiljade osoba u potrazi za zaposlenjem. Radni odnos je, za sada, zasnovalo 664 nezaposlenih.
Cilj Saveta za zapošljavanje Beograda je da u ovoj godini, kroz finansiranje jedanaest projekata za podsticanje zapošljavanja, do posla dođe oko 280 osoba, da se obuči 1.500 nezaposlenih, ali i da se formira 35 novih privrednih subjekata na teritoriji Beograda. To je izjavio predsednik ovog saveta Jasenko Lazović, dok je direktorka Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća Gordana Lazić naglasila da su ti projekti uspešno ostvareni, o čemu svedoče podaci da je samo u Lazarevcu već otvoreno 28 novih privrednih subjekata, a u Obrenovcu – sedam, što znači da će se do kraja godine premašiti broj od 35, koliko ih je prvobitno planirano.
Ipak, postoji jedan problem, zajednički i za Beograd i za Srbiju, a to je – rad na crno. Kada bi svi oni koji su zaposleni ali rade neprijavljeno postali stalno zaposleni, procenat nezaposlenosti bi bio daleko manji. Međutim, rad na crno nije isključivo specijalitet našeg tržišta rada. On postoji kao vid angažovanja radne snage svuda u svetu, ali se razlikuju procenti angažovanih na ovakav način.
Prema raspoloživim podacima, u Srbiji trenutno čak trećina zaposlenih radi na crno, a, kako prenosi Beta,od ukupnog broja ovako angažovane radne snage samo 7.500 je uspelo da prevaziđe ovaj status i zasnuje stalni radni odnos. To su mogli da učine zahvaljujući intervenciji inspektora rada, čulo se na nedavno održanom okruglom stolu o problemu nezaposlenosti i rada na crno.
Državni sekretar Ministarstva rada i zapošljavanja Snežana Lakićević je na pomenutom skupu, koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije, istakla da je finansijsko stimulisanje poslodavaca da prijave zaposlene – kontraproduktivno.Navela je da problem rada na crno ne može da se reši represijom i dodala da je davanje stimulacija poslodavcima da bi prijavili zaposlene isto kao kada bi se vozačima plaćalo ako naprave prekršaj u vožnji. Prema njenim rečima, problem rada na crno ne može biti rešen bez političke i ekonomske stabilnosti u zemlji, a bilo bi neophodno i da se, osim prekršajne, uvede i krivična odgovornost za one koji ne prijavljuju zaposlene.
Ona je uverena da je oko 300 inspektora rada dovoljno da se kontroliše poštovanje prava zaposlenih, ali da je za smanjenje rada na crno neophodno uspostavljanje novog sistema vrednosti, moralnih normi i promena svesti svakog pojedinca.
Priredila S. Prljević
[objavljeno: 10/04/2008]
