Izvor: Southeast European Times, 31.Jan.2012, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje luka u ishrani: Pad prodaje na „laikijima“

Dok uličnim prodavcima u Atini preti zatvaranje, potrošači komentarišu visoke cene.

31/01/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 31.1.2012.

Izazovni miris hrane i glasovi trgovaca bude Atinjane svakog vikenda. To je znak da je pijaca, ili „laiki“, otvorena.

Laiki obično počinje sa radom u 6 ujutru, a završava oko 14 časova popodne. Tu se može kupiti sve: sveže voće i povrće sa farmi, sir, riba, začini, maslinovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ulje, med, odeća i obuća. Raznobojne tezge na ulici sa svežim voćem i povrćem privlače kupce.

Na jednoj tezgi Jorgos Kovos uzvikuje cene pomorandži: „40 evro centi za kilo“! Laiki je mesto društvenog okupljanja, kaže on.

Samoposluge ne omogućavaju ljudima da se redovno viđaju; niko u prodavnici ne uzvikuje cene, niti razmenjuje šale -- i nedaće -- objašnjava Kovos. „To je tradicija, komunicirate sa drugim ljudima“, dodaje on.

Mnogi Atinjani radije kupuju hranu na laikiju, gde zemljoradnici nude sveže proizvode, a kupci mogu da ih probaju pre nego što ih kupe. Kupci kažu da je kvalitet proizvoda na laikiju obično visok, a cene su često niže nego u supermarketima i robnim kućama. Ali, ekonomska kriza je uticala i na pijace.

„Oni [kupci] ne kažu ništa, ali vidim po onome što kupuju“, ističe Kovos. „Nekada su kupovali 10 kila, a sada samo tri ili četiri.“

Pijačni prodavci kažu da je prodaja pala 30 do 50 odsto u poslednje dve godine.

„Luk je Grcima jako važan; priprema svakog jela počinje dinstanjem luka, ljudi ih čak kupuju da ukrase kuhinju i terase“, objašnjava Kostas Manesis, koji prodaje luk na laikiju. „Ali, sada kupuju polovinu onoga što su kupovali … više ne morate da isečete luk da biste plakali.“

Potrošači pokušavaju da troše manje na hranu, kažu prodavci. „Posebno je teško penzionerima, s obzirom da su nekima od njih beneficije tokom krize smanjene na 400 evra ili manje“, objašnjava Manesis.

„Kupujem opreznije i manje proizvoda nego ranije“, ukazuje Evgenija Arvaniti, 82, koja decenijama dolazi na laiki.

Panajota Kalergi, 80, kupuje na laikiju 40 godina. Uznemirena je zato što prodavci ne drže korak sa krizom.

„Uprkos rezovima, indeks cena je i dalje visok", primećuje ona. „Ljudi dolaze i odlaze, pogledajte samo tezge."

„Ja sam uglavnom zadržao iste cene … za sada“, navodi Konstantinos Kokalis, 34, koji prodaje masline na laikiju. Njegova porodica proizvodi skoro 50 vrsta maslina više od 14 godina. On uzdiše kada kupci samo prolaze pored tezge. „Ako smanjim cene, moraću da zatvorim“, kaže on.

Stotine prodavaca je privremeno suspendovano, izjavio je Konstantinos Kakarancas, predsednik jedne od devet unija koje ih nadgledaju.

Unija obuhvata oko 3.000 uličnih prodavaca, a otprilike jedna desetina njih ima poteškoća da plati najam i osiguranje uniji, navodi Kakarancas. Unije traže od prodavaca da plate 500 evra mesečno za najam, osiguranje i čišćenje. Ako prodavci ne plate dva meseca, ne mogu da postave svoje ulične tezge, objašnjava Kakarancas.

Kada se približi kraj radnog vremena pijace, cene se spuštaju. „Mono ena evro, Mono ena evro!“ (samo jedan evro). Već je 14 sati popodne, trgovci su spremni da daju, a kupci da iskoriste najbolje ponude.

„Nekim danima su [cene] vrlo dobre“, ističe Arvaniti.

Nastavak na Southeast European Times...