Izvor: RTS, 12.Maj.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje kredita za privredu
Predstavnici Udruženja banaka Srbije ocenjuju da je očuvana finansijska stabilnost, ali upozoravaju da je u aprilu smanjena kreditna zaduženost privrede i da se kasni sa otplatama kredita.
Bankarski sistem u Srbiji u celini, ostvario je profit u prošloj godini od približno 35 milijardi dinara pre oporezivanja, što je za 50 odsto više nego u 2007. godini. U Udruženju banaka Srbije ocenjuju da je očuvana finansijska stabilnost, ali upozoravaju da je u aprilu smanjena kreditna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaduženost privrede. Predsednik Udruženja banaka Veroljub Dugalić smatra da bi eventualnim smanjenjem kamatne stope banke ušle u "zonu gubitka".
Banke su, uprkos izazovima, odobrile više kredita u prošloj godini i to za dvadeset odsto. Ipak, krediti privredi do kraja aprila ove godine, iznosili su 811,9 milijardi dinara, što je za 7,3 odsto manje nego u prethodnom mesecu.
Stanovništvu je prošle godine odobreno oko 13 milijardi evra kredita.
Građani su najviše kredita, u iznosu od oko 203 milijarde dinara, uzimali za kupovinu i adaptaciju stanova, a rast te vrste zaduženja je 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesece.
Dugalić taj rast objašnjava povoljnim godišnjim kamatama na stambene kredite koje su od pet od osam odsto.
U Udruženju banaka navode, međutim, i da je sve više zakašnjenja u plaćanju obaveza prema bankama.
U otplati kredita, preduzeća su u martu za zakašnjenjem otplaćivala 7,6 odsto svojih pozajmica, a u aprilu 9,2 odsto. Građani u martu na vreme nisu izmirivali rate za 2,1 odsto kredita, a u aprilu za 2,2 odsto.
Dugalić kao jedan od razloga visokih kamata u Srbiji navodi nerazumljivo nizak rejting Srbije, iako su zemlje poput Islanda i Mađarske, i pored evidentnog bankrotstva, bolje rangirane od naše zemlje.
Od 34 banke, sa gubitkom je prošle godine poslovalo sedam banaka.
Dugalić je rekao da "ne smemo da ponovimo grešku od pre jedne decenije, koja je zbog niskih kamata potopila četiri velike banke".
Kamatne stope na kredite, kako je istakao, bile su u proseku oko 18 odsto, što je približno referentnoj kamatanoj stopi, i zavisile su od inflacije i iznosa obavezne rezerve.
