Izvor: RTS, 17.Jun.2014, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje indeksa nego kandidata
Ako je suditi po broju neophodnih bodova na prošlogodišnjem prijemnom ispitu, brucošima će i ove godine biti teško da dođu do indeksa željenog fakulteta. Neki od fakulteta su sve traženiji, pa je i konkurencija sve veća. Razlog za povećano interesovanje za neke fakultete je lakši i brži put do posla.
Marko Milanović je student druge godine Elektrotehničkog fakulteta i već ima poslovnih ponuda. Nakon saradnje sa Majkrosoftom u Beogradu, posao ga ovog leta vodi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Kaliforniju.
"To je jedna neverovatna prilika za studenta druge godine da se upozna sa novim tehnologijama sa uspešnim kompanijama. A naravno tu je i finasnsijska strana cele priče", kaže Marko.
Prošle godine na prijemnom, više od 500 kandidata na ETF-u ostalo je bez željenog indeksa.
"Prosek naših kandidata, što se tiče uspeha iz srednje škole, negde je oko 4,5. A to znači da ne moraju da imaju sve petice. Imamo kandidate i sa nižim prosekom, ali su uradili bolje prijemni", objašnjava profesor ETF-a Lazar Šaranovac.
Šaranovac naglašava da ono što je najbitinije za kandidate jeste da su zainteresovanu za oblast elektrotehnike.
Ipak, i na Biološkom fakultetu godinama se traži mesto više, posebno na smeru ekologija.
"Ako pogledate novac iz predpristupnih fondova, veliki deo je upravo namenjen oblasti ekologije i zaštiti životne sredine. Tako da je ekologija trenutno nešto što je in. Po logici stvari, tamo gde postoje radna mesta, i gde postoji novac, studenti upisuju", ističe profesor Biološkog fakulteta Siniša Đurašević.
Kvalitet nastave i inovacije na Stomatološkom fakultetu, presudni su za sve veće interesovanje brucoša, smatraju profesori.
"Drugi razlog je taj što smo mi u poslednje dve godine uspeli da se izborimo da u okviru redovne nastave studenti primaju besplatne pacijente. A ovo znači da studenti imaju veliku mogućnost da dosta praktično rade", podseća profesorka Stomatološkog fakulteta Ljiljana Tihaček.
Na Univerzitetu u Beogradu indeks traže i strani studenti. Trenutno se u Beogradu školuje oko 4.000 stranaca. Među njima je i Šazna Samsudin iz Šri Lanke.
"Naučila sam srpski za osam meseci. Pre toga su mi profesori pomagali. Moje kolege su divne, pomažu mi svi", priča studentkinja Šanza.
Stranci plaćaju više nego duplo skuplje školarine od domaćih studenata. Međutim, zbog teškog dobijanja studentske vize, mnogo je onih koji odustaju od studija u Srbiji.
"Prošle godine smo vratili dve školarine u visni od pet hiljada evra. Dva studenta iz Nigerije nisu mogla da dođu jer ovde nisu mogli da dobiju ulaznu vizu. Mislim da se to u svetu nigde ne bi desilo", ističe prorektor za nastavu UB Miodrag Popović.
Kako bi se problem sa stranim studentima rešio, u rektoratu kažu da je neophodna bolja saradnja tri ministarstva: prosvete, policije i spoljnih poslova.
