Izvor: Blic, 13.Sep.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje gradilište, manja i zaštita

Za samo dva dana prošle sedmice na gradilištima u Beogradu jedan radnik je poginuo, a dvojica su povređena. Za povrede radnika na gradilištima najviše su krivi poslodavci, koji često ne preduzmu ni najosnovnije mere zaštite. Krivi su i radnici koji ne nose zaštitnu opremu i ne poštuju osnovne propise rada. Ipak, čini se da najveći problem predstavlja to što uprkos mnogobrojnim prijavama Inspekcije rada, nadležni sudovi ne reše gotovo ni jedan postupak, pa čak ni u slučaju težih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povreda i smrtnih ishoda.

Građevinski radnik Dragiša Nikolić (35) poginuo je prošle srede u podrumu hotela „Edit Pjaf” u Skadarskoj ulici, dok je sa kolegama preuređivao podzemnu prostoriju. Na njega je pao zid težak hiljadu kilograma. Istraga će utvrditi da li je radnik kriv za ovu nesreću, ili poslodavac nije obezbedio gradilište. Samo dan ranije, lavina zemlje obrušila se na dva radnika koji su kopali kanal u naselju Braće Jerković. Samo brzom intervencijom njihovih kolega, nisu se ugušili u zemlji i prošli su sa lakšim povredama. Istog dana, sa trećeg sprata u Đušinoj ulici pao je radnik i povredio kičmu. Za prvih šest meseci ove godine, prijavljeno je 126 povreda na radu, a nekoliko desetina ih je bilo u poslednja dva meseca.

Međutim, veliki broj povreda nije prijavljen jer radnici sami odu u bolnicu, ili ih poslodavci ucene da ne prijavljuju ili će ostati bez posla. Ukoliko je povreda prijavljena, Inspekcija rada piše prijavu poslodavcu, ako gradilište nije obezbeđeno, ili radniku, ako se nije pridržavao propisanih mera i time ugrozio ostale radnike.

- Tokom prve polovine godine, inspektori su u Beogradu doneli 149 rešenja, kojima se investitorima nalaže da uklone propuste na gradilištu zbog kojih je ugrožena bezbednost radnika. U slučaju kad smo utvrdili da postoji direktna opasnost po život i zdravlje radnika, doneli smo 50 rešenja o zatvaranju gradilišta. Mi smo time uradili naš deo posla - objašnjava Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad.

Tokom leta, na gradilištima je uposleno mnogo sezonskih radnika, koji rade „na crno”, koji ne poznaju proces i uslove rada, način kretanja na gradilištu. Stručne kvalifikacije ovi radnici najčešće nemaju, pa su zaposleni na poslovima o kojima nemaju osnovna znanja i povrede su česte.

- Ukoliko dođe do povrede, inspekcija je dužna da napiše prijavu poslodavcu bilo da je radnik prijavljen ili ne. Osnovni problem je socijalno ekonomska situacija, jer radnici su prinuđeni da rade bez slobodnog dana, više od osam sati i dolazi do umora, pada koncentracije i na kraju povreda. Zakon je jasan, ali imamo problem da se poslodavci ne pridržavaju. Ima poslodavaca koji ucenjuju radnike da ne podnose krivičnu prijavu jer je gradilište neobezbeđeno, ali dešava se i da radnici neće da nose zaštitu. U tom slučaju, poslodavac ne sme da mu dozvoli da radi - priča Miodrag Milović, sekretar Sindikata građevinskih radnika Srbije.

Povrede se dešavaju na manjim gradilištima, gde je primena bezbednosnih mera minimalna ili gotovo i da ne postoji. Ova pojava je najizraženija kad se radi na krovovima objekata. Posao obavljaju najviše tri radnika, koji ni najmanje ne poštuju propise, pa se desi da propadnu kroz krovove ili padaju sa objekata.

Znatan broj smrtnih i teških povreda dogodi se prilikom rada u nepropisno obezbeđenim iskopima, gde dolazi do obrušavanja zemlje i zatrpavanja radnika. Takođe, veliki broj povreda na radu dogodi se i usled pada sa građevinskih skela. Radnici najčešće nisu stručno osposobljeni za posao koji obavljaju i nemaju radno iskustvo. Najčešći uzroci padova sa skela su nepropisno urađeni podovi skela i nepostojanje ili nepropisno urađene zaštitne ograde na skelama. Takođe, znatan broj povreda na radu na gradilištima dogodi se prilikom pada sa merdevina. Zaposleni koriste merdevine, koje su sami izradili i koje ne zadovoljavaju propisane norme i padovi su vrlo česti.

Prijave postoje, ali presuda nema

Inspekcija rada je za prvih šest meseci ove godine podnela 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca, 13 zahteva protiv preduzetnika i jedan zahtev protiv radnika. Međutim, čini se da to nije urodilo plodom.

- Mi smatramo da inspekcija dobro radi, ali gotovo ni jedna prijava ne dobije presudu nadležnih sudova. To je osnovni problem, jer kad bi poslodavci, ali i radnici, dobili sudske kazne, nikom ne bi padalo na pamet da krši propise - ističe Milović.

KAZNA I DO MILION DINARA

Za poslodavca -800.000 do milion

Za privatnog preduzetnika- 400.000 do 500.000

Za radnike- 10.000 do 20.000

Sve kazne su u dinarima

Nastavak na Blic...