Izvor: Politika, 02.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjana
Skandalozno odlaganje pitanja neisplaćenih penzija predstavlja novo slovenačko kršenje elementarnih ljudskih prava, a na račun osiguranika iz Srbije. U pitanju je nekoliko desetina hiljada zakinutih ljudi koji su radni vek proveli radeći u slovenačkim preduzećima, dok je postojala SFRJ.
Najnovija povreda stečenih prava utoliko je gora, jer je mahom reč o vremešnim osobama koje ne mogu da obezbede dodatna sredstva za vlastitu egzistenciju i opstanak svojih porodica. Slovenija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godinama izbegava rešavanje ovog pitanja i time neposredno ugrožava stare, onemoćale, invalide, njihovu decu... To više nije samo pravni, već i etički problem.
Muke ove populacije penzionera ublažava Srbija koja im isplaćuje "akontaciju" penzija dok ne postigne sporazum sa Slovenijom. Akontacije su beznačajan deo svote koja tim osiguranicima pripada po osnovu doprinosa koje su, radeći za boljitak slovenačke privrede, uplaćivali u penzioni fond u Ljubljani do 1991. Time se ujedno osiromašuje srpski budžet u korist slovenačkog. "Politika" je pre godinu dana obelodanila stav tadašnjeg resornog ministra Janeza Drobniča da je taj "sporazum na ledu", a kao glavni razlog naveden je nedostatak kadrova za rad na dva akta, uz strah da bi "budžetska opterećenja zbog neplaniranih isplata penzionerima iz Srbije ugrozila prelazak na evro".
Evro je od 1. januara 2007. slovenačka valuta, sporna pitanja sa Bosnom razrešena su 19. februara, a Drobničevoj naslednici Marjeti Cotman prioritet je sporazum o socijalnim pitanjima s – Argentinom!? Uz napomenu da ni posle toga srpski penzioneri neće "sutra" stići na red. "Manjana", odnosno mediteranski običaj da se svi problemi odlože za sutra, za srpske penzionere potrajaće izgleda sve do ambicioznog slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom, dakle, ništa pre 2009. Tako će srpski penzioneri biti prisiljeni i dalje da finansiraju razne državne projekte Janšine vlade.
Igra rečima – "upokojiti" na slovenačkom "penzionisati" – podsetila me je na pošalicu jednog slovenačkog diplomate da će se srpski penzioneri pre upokojiti (dva metra pod zemljom) nego videti svoj novac koji već 16 godina leži u Ljubljani. Slovenačka politika moralno opravdanje za ovakve poteze preduzima kao odmazdu za, kako smatraju, prošlu, naopaku politiku Beograda, odakle se u istom stilu svojevremeno čulo: "Malo morgen".
Srpska strana, i kad bi htela zbog penzionera da protokolarno "digne prašinu", nema mnogo manevarskog prostora, jer već 10 meseci nema ambasadora u Ljubljani. Znači ne može da ga demonstrativno povuče u Beograd "na konsultacije" kao što to čine druge ozbiljne države. Niti ambasador može da zahteva hitan razgovor kod ministra Rupela ili ministarke Cotman.
Sličnu nemoć Slovenija je iskusila u sopstvenoj prošlosti. Nekadašnji šef analitike u slovenačkom ministarstvu spoljnom Matjaž Jančar ukazivao je početkom devedesetih prošlog veka kako Austrija "profitira na račun Slovenije zbog pravne neuređenosti pojedinih pitanja". Kritikovao je sopstvenu diplomatiju, jer u sporazumima ne insistira na "paketnom" vezivanju nekih pitanja koja su goruća za Sloveniju s pitanjima koja žuljaju Austriju. Zar srpski političari ne mogu da izvuku pouku iz tuđih grešaka, umesto da ponavljaju sopstvene?
[objavljeno: 02/03/2007]
