Izvor: RTS, 21.Avg.2012, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak struje zbog suše
Zbog sušnih leta i ledenih zima, u protekle dve godine proizvodnja struje u hidroelektranama je ekstremno loša. Potrošnja struje u evropskim zemljama porasla je od 10 do 15 odsto. Brine i to što nema novih kapitalnih proizvodnih kapaciteta. Dodatni problem je zatvaranje nuklearki u Nemačkoj.
Klimatske promene sve više utiču na proizvodnju i potrošnju struje, ali i na cene tog energenta. Tokom jula i avgusta, isporuke na berzama ugovaraju se po 20 odsto višim cenama nego >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u junu. Megavat sat u regionu košta od 50 do 65 evra. Balkan je već suočen sa nedostatkom struje.
Zbog sušnih leta i ledenih zima, u protekle dve godine proizvodnja struje u hidroelektranama je ekstremno loša. Kod nas, "Đerdap" i "Bajina Bašta" daju pet odsto manje struje nego što je planirano. Zabrinjava to što se u regionu protekla dva meseca troše akumulacije koje su ranije čuvane za najhladnije dane.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže da cela Evropa ima problema sa proizvodnjom električne energije. Prema njegovim rečima, posebno je kritičan nažalost region Jugoistočne Evrope, odnosno region Balkana pošto je nepovoljna hidrologija pogodila sve zemlje u regionu.
"Što se tiče hidrološke situacije petnaestak godina nismo lošije proizvodili. Inače sve elektroprivrede će morati da preduzmu vrlo ozbiljne mere i skupe kapacitete da angažuju, kako bi elektroenergetski bilans po mesecima zatvorile", kažeRajaković.
Samo od početka veka, potrošnja struje u evropskim zemljama porasla je od 10 do 15 odsto. Brine i to što nema novih kapitalnih proizvodnih kapaciteta. Dodatni problem je zatvaranje nuklearki u Nemačkoj, ali i drugim zemljama koje su zavisile od te proizvodnje.
"Recimo Francuzi koji imaju 58 nuklearnih elektrana, blizu 80 odsto struje dobijaju iz nuklearki i nikako ne žele da se odreknu tog praktično jedinog energetskog izvora", kažeIlija Plećaš iz "Instituta Vinča".
Iako svi pokušavaju da što više koriste obnovljive izvore energije, većina zemalja ipak se oslanja na ugalj. I naš elektroenergetski sistem zavisi od tog energenta, jer 70 odsto struje dobijamo iz termoelektana.
Iako tropske temperature otežavaju kopanje uglja u rudnicima, deponije uglja se, kako saznajemo, pune po planu. Ministarka energetike računa i na štednju.
"To je ta energetska efikasnost. Mi trošimo tri-četiri puta više energije nego naši susedi. Mi to moramo da smanjimo jer to daje mogućnost da automatski smanjimo uvoz električne energije i drugih eneregenata", kaže Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
EPS traži od Vlade da odobri uvoz oko 360 miliona kilovat sati struje za septembar i oktobar. Koliko će se uvesti, kako je RTS-u potvrđeno u Ministarstvu energetike, znaće se u četvrtak, posle sednice Vlade.
