Izvor: RTS, 10.Dec.2013, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak lekara, velika boljka
Zbog velikih problema u državnom zdravstvu, dijagnoze se često kasno postavljaju. To umanjuje šanse za izlečenje. Osim toga, građani u vreme krize teško mogu da plate privatnog lekara, a kod državnog, kojeg takođe plaćaju - iz doprinosa, često ne stignu na vreme.
U Srbiji radi skoro 2.000 privatnih zdravstvenih ustanova. U taj sektor uloženo je mnogo novca, a većina, sa izuzetkom onih koji pacijente privlače tzv. konsultantima- najboljim specijalistima iz državnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << klinika - koristi svega 30 do 50 odsto svojih kapaciteta. S druge strane, u državnom zdravstvu i na rutinske preglede čeka se mesecima.
Nedovoljno lekara, loša organizacija, ili manjak našeg strpljenja - to su samo neki od razloga za nezadovoljstvo.
Direktorka Doma zdravlja "Palilula" dr Slavica Kalezić Milošević ističe da su izabrani lekari veoma opterećeni.
"Radim ovde 32 godine, počela sam kao terenski lekar, evo sada sam na ovom mestu. Nekada je ovde radilo 1.400 ljudi, sada 760 na broj stanovnika na opštini koji se svodi na 174.000", objašnjava dr Kalezić Milošević.
Primera radi, pri slobodan termin za ginekološki pregled je 9. januara.
Pojedini stručnjaci tvrde da u Srbiji na jednog ginekologa dođe skoro tri puta više žena nego što je prosek u Evropskoj uniji, i da smo zato u vrhu po broju umrlih od raka dojke i grlića materice.
Lekara ima dovoljno, tvrdi ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, ali je njihova starosna struktura loša zbog ranijih odluka da se ne dodeljuju specijalizacije, odnosno da nema zapošljavanja.
Da bi pacijenti bili zadovoljniji, a lekari rasterećeniji, poručuje, u novoj godini deo tehničkih poslova preuzeće administrativno osoblje.
"Kod nas je broj ginekologa 575, to je zavidan broj i to je broj koji nam obezbeđuje da standard bude povoljniji nego evropski. Mi češće obolevamo uglavnom zbog toga što nam je znanje o bolestima neadekvatno. Kada bismo išli da se kontrolišemo, kao zdravi ljudi, i rano otkrivali bolest videli bismo da se razboljvamo kao i svi drugi", objašnjava Slavica Đukić Dejanović.
Istraživanja pokazuju da u privatnoj praksi najčešće radimo laboratorijske analize, odlazimo na pregled kod ginekologa ili fizijatra, neretko kod privatnika obavljamo i dijagnostičke preglede-snimanja rendgenom ili magnetnom rezonancom. U zavisnosti od toga šta nam treba, mora se izdvojiti od hiljadu-dve, do više desetina hiljada dinara.
