Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Feb.2016, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manjak hormona vodi u depresiju

Depresija i anksioznost su čak pet puta češći kod pacijenata sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde. Ovi poremećaji su u porastu i kod nas, prvenstveno kod žena koje imaju hipotireozu.

Ova oboljenja povezuje isti uzrok - stres, ali i gotovo isti simptomi. Stres kao moćan faktor aktivira autoimuni odgovor, pa nastaju bolesti štitaste žlezde, dok se i u osnovi depresije često nalaze upravo stresogeni faktori.

Neretko se dešava da se pacijenti neuspešno leče >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << od depresije, a ne znaju da im štitasta žlezda ne funkcioniše pravilno već godinama. I kod depresije i kod hipotireoze javljaju se isti simptomi: gubitak interesovanja, bezvoljnost, promene raspoloženja i hronični umor. Zbog ovih tegoba pacijenti sa poremećajima štitaste žlezde često zalutaju kod psihijatra.

Profesor dr Svetlana Jelić, endokrinolog u KBC "Bežanijska kosa", kaže da je veza između tiroidnih hormona i procesa u mozgu jasna:

"Kada kod dece na primer, nema tiroidnih hormona, onda je mentalni i telesni razvoj usporen. Na sreću, ti poremećaji mogu već na rođenju da se dijagnostikuju i leče. Kod odraslih, tiroidni hormoni utiču na metaboličke procese, odnosno određuju kako će mozak da iskoristi sve supstrate za njegovu funkciju i rad".

Povezanost oboljenja štitaste žlezde i nastanka depresije, međutim, nije ni u naučnim krugovima precizno utvrđen. Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem je kompleksan, a štitasta žlezda reguliše i rad drugih žlezda, i njeno funkcionisanje je tesno povezano sa radom centralnog i autonomnog nervnog sistema. Samim tim, kaže naša sagovornica, teško je precizno razjasniti sve mehanizme i veze određenih procesa u ovom sistemu.

Iako su klinički povezani, lečenje, odnosno nadoknada hormona štitaste žlezde, ne utiče uvek značajno na poboljšanje depresivnih poremećaja i retko ih potpuno eliminiše. Ali ne znači uvek da pacijent sa ovim udruženim bolestima mora da se leči i kod endokrinologa i kod psihijatra.

"Nekada su depresivni simptomi deo kliničke slike smanjene funkcije štitaste žlezde. Pacijent dakle, ima depresivne simptome, ali nema depresiju. S druge strane, imamo one koji su lečeni od depresije, a tek kasnije im je utvrđeno da imaju i probleme u radu tireoidne žlezde", objašnjava dr Jelić.

Ono što otežava kontrolisanje depresivnih pacijenata sa poremećajima u radu štitaste žlezde jeste i neusaglašenost endokrinologa oko toga kada treba započeti terapiju. I, da li treba svakog pacijenta kod koga se otkrije depresija poslati na analizu hormona štitaste žlezde.

"Nedavno je moja mlađa koleginica završila istraživanje o povezanosti klinički neispoljenih poremećaja štitaste žlezde sa depresijom i kvalitetom života. Rezultati su pokazali da su pacijenti, kod kojih funkcija štitaste žlezde nije bila značajno narušena, već "na granici", imali lošiji kvalitet života i to posebno u mentalnoj sferi", dodaje dr Jelić.

Nastavak na NoviMagazin.rs...