Izvor: Blic, 09.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak hleba zbog suše
Manjak hleba zbog suše
Prema informacijama iz Ministarstva za poljoprivredu, suša trenutno najviše ugrožava područje Vojvodine, posebno severni deo Bačke, Bečej, Sombor i Vršac, gde je u prethodna dva meseca palo samo 15 litara kiše po metru kvadratnom. - Srbija će se suočiti s nestašicom hlebnog zrna za domaće potrebe ukoliko se suša nastavi još nekoliko dana. Ukoliko se ostvari prognoza da će gotovo ceo maj biti bez kiše, onda je sasvim izvesno da nećemo imati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovoljno pšenice - upozorio je Miroslav Malešević, direktor novosadskog Instituta za ratarstvo.
Upravnik novosadskog Zavoda za šećernu repu Lazar Kovačev ocenio je da zbog suše i mraza šećerna repa neće dati očekivane prinose od 400.000 tona. 'Zasejana šećerna repa je zbog suše i mraza u veoma teškoj situaciji i za poslednjih 50 godina nije zabeležen ovako loš razvoj', rekao je on.
Suša u okolini Kikinde već poprima razmere elementarne nepogode, pošto je za poslednjih 60 dana palo manje od 12 litara kiše po kvadratnom metru.
- Ovo je klasična seljačka priča: gledamo u nebo i čekamo da padne kiša. Pogledajte samo kako je zemlja suva - kaže poljoprivrednik Đura Sireta, koji gradi salaš na području između Kikinde i Nakova. Navodnjavanja sušnih područja uglavnom nema, iako je Vojvodina premrežena kanalima sistema Dunav-Tisa-Dunav. Ali, zalivni sistemi ili ne funkcionišu ili su pokradeni, tako da biljke izumiru od suše čak i pored reka i kanala.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjački rekao je juče da je 'skoro izvesno' da će u većini vojvođanskih opština biti proglašeno stanje elementarne nepogode.
Valjevski Zavod za poljoprivredu procenio je da će ovogodišnji rod maline biti prepolovljen zbog suše i duge hladne zime koja joj je prethodila. Oni ističu da su se mnogi malinjaci osušili, a problem predstavlja i to što zemljoradnici ne ulažu mnogo u kvalitetan sadni materijal, obradu i zaštitu malinjaka. Od 200 miliona dolara, koliko je u 2002. zarađeno na izvozu voća iz Srbije, više od polovine doneo je izvoz maline.
U šest opština Pomoravskog okruga kukuruz je zasejan na oko 70.000 hektara, ali će mnoge parcele zbog suše biti presejane, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci. Reč je o parcelama gde je kukuruz plitko zasejan, pa su mu klice propale, kaže stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stanice Jagodina Miodrag Simić. Njegov savet poljoprivrednicima je da kod presejavanja koriste ranije sorte zrenja hibrida, grupe 300 i 400, koje još mogu dati solidne prinose.
- Površinski sloj zemljišta do desetak santimetara dubine izuzetno je suv, što može, ukoliko uskoro ne padne kiša, onemogućiti nicanje biljaka - kaže Jasmina Milenković, stručni saradnik u Zavodu za poljoprivredu u Zaječaru.
Visoke temperature prete i voćno-sadnom materijalu, a stručnjaci Poljoprivredne stanice u Kruševcu preporučuju da se klemovi hlade, odnosno polivaju dva puta dnevno. Inače, na plodnim moravskim njivama u kruševačkoj opštini, na desnoj obali Zapadne Morave, još pre gotovo pola veka izgrađen je sistem za navodnjavanje koji nikada nije proradio.
- Svi usevi zaostaju u razvoju, a bačena veštačka đubriva se praktično nisu ni aktivirala. Ako se ovakve vremenske prilike nastave, usevi koji su nikli će se verovatno osušiti - objašnjava Slobodan Beserovac, načelnik Odeljenja za privredu SO Loznica.
Cvetko Matić, poljoprivrednik iz sela Gornji Dobrić kraj Loznice, kaže da je suša uništila gotovo sve u ovom kraju Podrinja.
- Ako ne bude kiše za deset dana, onda ćemo morati da ponovo sejemo kada bude padavina. Za sada je rod pšenice podbacio najmanje za 20 odsto, a ako uskoro ne bude kiše podbačaj će se popeti na oko 50 odsto - procenjuje Matić i dodaje da će, ukoliko suša potraje, seljaci biti prinuđeni da prodaju stoku zbog nedostatka stočne hrane. Matić kaže da bi, u ovom slučaju, država mogla seljacima da priskoči u pomoć tako što bi otpisala poreze.
- Kukuruz za sada nije loše, ali ako kiša ne padne za nekoliko dana suša može da upropasti prinose. U niškom kraju nemamo uslova ni mogućnosti da navodnjavamo njive, pa bi, ako ove temperature potraju, trebalo proglasiti elementarnu nepogodu - kaže za 'Blic' Miroslav Živković, poljoprivrednik iz Kamenice. E.B.
Od vikenda će biti alarmantno
Prolećna žega u Srbiji isušuje atare i ako u narednih nekoliko dana ne padne obilna kiša, razvoj žitarica je u velikoj opasnosti - kaže Srđan Milakara, agrometeorolog Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
- U ovom periodu godine padavine su uobičajene, tako da su april i maj najnepogodnije vreme za sušu. Može se lako desiti i da ne padne kiša čak ni za vikend, kada je najavljena, a onda ćemo moći da kažemo da je stanje alarmantno. Do tada, seljaci neka uključe prskalice i creva i neka gledaju u nebo - kaže Milakara. Dobar rod voća
U maju temperature nekad znaju da se popnu i do 35 stepeni, ali nekad budu i jako niske. Najhladniji maj za poslednjih 70 godina bio je 1935. sa minus 1,5 stepeni. Najtoplije je bilo 19. maja 1996. sa 35 stepeni. Na sreću, ti jako topli i hladni periodi nikad ne traju dugo - kaže za 'Blic' Časlav Stanojević, meteorolog.
Od nedelje se očekuje osetnije zahlađenje, pad temperature sa kišom i pljuskovima. Meteorolozi se nadaju da kišu neće pratiti grad koji može da nanese štetu kukuruzu, pšenici i ranom voću koje bi, prema sadašnjim procenama, trebalo dobro da rodi - precizira Stanojević.
- Procenjeno je i da će rano voće, višnje, trešnje, kajsije, jagodičasto voće, takođe dobro roditi - ističe Časlav Stanojević.
