Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manipulacija svetinjama
Od Bulgakovljevog Majstora i Margarite do Osmice Ketrin Nevil; između Dekaloga Kšištofa Kišlovskog i Straha i njegovog sluge Mirjane Novaković; između Zefirelija i Mela Gibsona, Bitlsa i Madone, Tolkina i Roulingove; od Dosijea iks do Saut parka – pretapanje religijskih motiva u književnost i medijsku kulturu traje nesmanjenim tempom, a repertoar pristupa verskim temama sve je širi. Koliko je provokativno slikati Hrista kao voditelja isceliteljskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << TV panela ili Lucifera kao ljubavnika Sadama Huseina, a koliko ukusno spekulisati o erotskoj vezi sina Božjeg i Marije Magdalene, ostaje na procenu potrošačima ovih artikala masovne kulture. Ipak, romansijerske igre sa odveć ljudskim osećanjima i reakcijama biblijskih heroja privlače čitaoce i onda kad se približe granici ukusa i smisla.
Uspeh Dena Brauna, pisca najprodavanijih svetskih trilera, zasniva se na manipulaciji svetinjama i ranjivim oblastima života. Nauka i religija su minska polja u koja ovaj autor bestselera uleće uvek kad znalci oklevaju da to urade. Spekulacije o svetom Gralu, alternativnim jevanđeljima i Sionskom prioratu očevidno su lakše onima koji srljaju u prostore od kojih mudri jošte koliko zaziru.
Tajna društva, perverzni rituali i kobne šifre gotovo su jednako faktor uspeha za Da Vinčijev kod i Anđele i demone koliko i odlučni, pošteni, etički besprekoran protagonista, spreman da se suprotstavi zlu. Braun za svoje heroje bira intelektualce, posednike savremenom društvu naoko nepotrebnih saznanja kao što su etimologija, istorija religije, poznavanje simbola, otvarajući odlučujući prostor u rešavanju enigmi njihovoj erudiciji i njenom kreativnom korišćenju. Robert Lengdon iz Da Vinčijevog koda i Anđela i demona ima na raspolaganju samo aristotelovska dvadeset četiri sata da spase svet iz ruku zla. Da bi raspršio opasnosti i demontirao tajne (poput one o papinom sinu), Braunov junak mora posedovati erudiciju Borhesa i reflekse Ramba. Mračne tajne, zaveru i zlo, po zakonu žanra, ipak ne mogu raskrinkati usamljeni i uvrnuti rendžeri: to može samo principijelna koalicija muškarca i žene, zbog poštovanja svetog recepta o spoju energija – ženske intuitivnosti i muške odlučnosti.
Važan deo tajne uvek je jezik, pa je tako razjasnica u svakom Braunovom trileru zasnovana na igri reči, anagramu, simbolu ili zagonetki. U Da Vinčijevom kodu upravo zahvaljujući transparentnosti jezičkog znaka rešenje se nudi od početka: pojmovno-značenjska veza svetog Grala sa kraljevskom krvlju donosi odlučujući obrt – i to se na polovini romana trijumfalno saopštava, ne bi li se poluobrazovani čitalac začudio i poradovao.
U "scenarističkom romanu" Deset Božijih zapovesti, nastalom po predlošku filmskog projekta Dekalog, Kšištofu Kišlovskom i njegovom scenaristi Pjesjeviču centralna tema je Bog u svetu ogrezlom u nepoverenje i ironiju. Kroz ljudske priče sročene po Božjim zapovestima defiluju protagonisti s teškim etičkim dilemama i iskušenjima: matematičar koji u potrazi za dokazom o nepostojanju Boga gubi sina, lekar od čije dijagnoze zavise životi deteta začetog u preljubi i teško bolesnog prevarenog muža, devojka zaljubljena u čoveka koji jeste, a možda i nije, njen biološki otac, taksista koji umire samo zato što njegov ubica želi da vidi more, profesorka koja sreće Jevrejku kojoj je četrdeset godina ranije odbila da spase život. Sve se te sudbine prepliću, sudaraju, ukrštaju, što nas podseća da nema ontološkog poretka koji nije sazdan na nužnosti. Dajući filmskim pričama sa hrišćanskom potkom literarni oblik, Kišlovski stvara prvu postmodernu bajku o izgubljenom i ponovo otkrivenom Bogu.
I književnost i film vole tehniku pripovedanja s one strane smrti: filmovi Bulevar sumraka i Američka lepota daleki su potomci čudesnog Foknerovog romana Dok ležah na samrti u kome se dobro sačuvane tajne pokojnice groteskno preklapaju sa snovima živih članova njene porodice. Na Foknerovom predlošku nastaje i roman Daglasa Koplanda Hej, Nostradamuse u kom se preispituju fanatizam, netolerancija i surovost kao drugo lice božanskog. Sukob vere u Koplandovim junacima deluje na mahove trivijalno i neubedljivo: ali nije li masovna kultura po pravilu više obuzeta lakom skicom misterije nego strahotnom dubinom tajne?
[objavljeno: ]
.jpg)
