Izvor: Blic, 21.Nov.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manhajm, kolevka autorskog filma
Zamislite da se nađete na filmskom festivalu, na kojem se prikazuju 49 dela, a ni za jednog autora ranije niste čuli. I, naravno, sve se odvija bez zvučnih zvezda, crvenog tepiha i svega onoga od čega mediji prave paradu treša i kiča. Ima li to negde? Ne da ima, bio tamo. Jedan od najstarijih festivala na svetu, nastao samo godinu posle Berlinskog, i dve nakon obnovljenih, Kanskog i Venecijanskog, Festival Manhajm-Hajdelberg obeležio je 60. izdanje (10-20. novembra). Poslednjih godina na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čelu festivala je dr Mihael Koc, koji sa ekipom saradnika pregleda blizu hiljadu filmova, debitantskih i, po izuzetku, drugog u karijeri. Odlazim tamo poslednjih desetak godina i svake godine uživam u sutrašnjim pobednicima u Kanu, Veneciji i Berlinu.
U pouzdanim istorijama filma smatra se da se pojam autorskog filma javio s kraja pedesetih prošlog veka, u krugu novog talasa koji je iznedrio najveći filmski kritičar Andre Bazen (oko časopisa „Kaje di sinema"). Tačno, nema zbora, ali kad je samo sedam godina posle užasnih razaranja (grad je kao centar ratne industrije maltene sravnjen sa zemljom), s jeseni 1952. pokrenut Manhajmski međunarodni filmski festival, njegova programska formula bejaše vidovnjačka: mali, lični, smeli filmovi. Tu su prikazani prvi radovi nepoznatih, poput Godara, Trifoa, Vendersa, Hercoga, Polanskog, Fasbindera, Hitilove, Džarmuša...
Ipak, uvek se kao gosti pojave krupna imena (gruzijski klasik Šengelaja ili, u prvim godinama, Fric Lang). Ove godine je napravljena retrospektiva festivala, koji se odvija na pet-šest ekrana u Manhajmu i najuglednijem evropskom univerzitetu Hajdelbergu, do kojeg se stiže nakon 15. minutne tramvajske vožnje. Na svetu ima pedesetak festivala autorskog filma, ali samo se na ovom pojavljuju potpuno nova imena. Dvorane prepune, a dr Koc ima samo jedan odgovor: koncept se ne menja.
Povezane vesti: Voja Pantić iz Guče
