Izvor: Večernje novosti, 02.Okt.2016, 09:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mangulicu jedva spasli od propasti

Živorad Ignjatović iz Berkovca, kod Mionice, jedan od najvećih odgajivača posebne sorte svinja, uspešno razvija svoj novi biznis KADA je pre nekoliko godina Živorad Ignjatović iz Berkovca, kod Mionice, počeo da gaji mangulice, niko iz njegove okoline nije verovao da će uspeti da razvije posao. Bar ne onako kako je on to zamislio... - Gajiti svinje na klasičan način nije veliki problem - kaže Ignjatović. - Ali moj cilj nije da utovim određeni broj grla, nego da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ovoj staroj, autohtonoj sorti svinja pružim uslove koji joj najbolje odgovaraju. Mangulica je sorta koja se u Srbiji gaji vekovima. Po osobinama je najsličnija divljoj svinji i otporna je na niske temperature, bolesti i može da se gaji u skromnim uslovima. - Ono što je potrebno divljoj svinji, savršeno je i za mangulicu - kaže Ignjatović. - Najvažnije je pružiti joj veliku površinu na kojoj može slobodno da se kreće. Mangulica je veoma aktivna tokom celog dana, ona je u potrazi za hranom, voli da rije tražeći korenje, gliste, larve insekata... Ignjatović je za početak ogradio stoletnu šumu, površine od skoro pet hektara, u kojoj se nalazi izvor i koja je adekvatna staništu u kome bi se ugodno osećala i divlja svinja. Da nije ograde, ovo bi bila divljina - kaže sa osmehom Ignjatović. Mangulica je, dodaje, neverovatna sorta koja je do pre nekoliko godina bila pred izumiranjem. Ali, tako je to kod nas u Srbiji. Umesto da našoj mangulici podignemo spomenik, jer je zahvaljujući novcu koji je dobijen od njenog izvoza kupovano naoružanje za oslobodilačke ratove Srbije, mi smo dopustili da sorta skoro nestane. Da se nije pojavilo nekoliko entuzijasta, danas ne bismo imali sačuvan ovaj biser među domaćim životinjama. Na pitanje zbog čega insistira na specifičnim uslovima gajenja, Ignjatović kaže da, pored toga što ovoj životinji najbolje prija poludivlje prirodno okruženje, bitan faktor je i kvalitet mesa koje se dobija. - Možete mangulicu da gajite na bilo kojim nadmorskim visinama i u bilo kojim uslovima, čak i na klasičnim farmama, ali da biste dobili vrhunski proizvod morate da imate i specifične preduslove. Planinska klima i rastinje koje se može naći na nadmorskim visinama od 500 do 600 metara su presudni. Tada imate, kažem to bez sumnje u ono što izgovaram, ne samo savršen izvor hrane, nego hranu koja je i lek. Mast mangulice ne diže nivo holesterola u krvi čoveka, a meso je specifično, nešto između domaće svinje, što ona i jeste i - divlje, čije gene svakako nosi... Živorad je, kaže, zadovoljan... U finansijskom smislu, ovo je interesantan biznis. Ne može da se obogati, ali može da preživi. Ignjatović je ponosan na činjenicu da je odgajivačnica u Srbiji započeta mangulicama iz njegovog matičnog legla. - Rado ću pomoći svakome ko želi da započne ovaj posao, kako bismo imali dovoljne količine mesa za prodaju u velikim trgovinskim lancima, naravno onda na red dolazi izvoz - vizionarski tvrdi Ignjatović. - Ja pokušavam da ohrabrim svakoga ko se odluči za ovaj biznis, jer neki od onih koji su počeli, vrlo brzo su odustali, kada su shvatili da u ovom poslu nema brze zarade... ŠIRI SE FARMA FARMA Živorada Ignjatovića ima preko 160 jedinki. Kad se sabere dvadesetak krmača koje su pred prašenjem, biće ih preko dve stotine! Biće to i konačna cifra, jer ovaj iskusni odgajivač ne želi da dalje povećava njihov broj. - Površina na kojoj su moje mangulice je adekvatna ovom broju jedinki - objašnjava Ignjatović. - Svako dalje povećavanje išlo bi nauštrb kvaliteta, a to je ono što ne želim ni po koju cenu. KONKURENCIJA DOBRODOŠLA - ZA razliku od nekih drugih poslova u kojima vam je svaki novi kolega konkurent, sa mangulicama je drugačije. Što nas je više, to će biti više mesa koje će dugo biti deficitarno na našem tržištu. A, kad Srbija počne ponovo da izvozi mangulice, nećemo moći da proizvedemo dovoljne količine čak i kad bismo počeli da svi gajimo ovu sjajnu sortu.

Nastavak na Večernje novosti...