Izvor: Vesti-online.com, 09.Avg.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manekeni srpstva
Svaka politika, a srpska valjda posebno jer nam je najbliža, postaje otužna kada se sagleda iz nekog ljudskog ugla, okom čestitog čoveka. Jedino tako je, recimo, u svetlu tragične godišnjice "Oluje" i moguće uočiti koliki je stepen nezainteresovanosti i bezdušnosti u vrhu srpske politike kad je reč o sudbini Srba u Hrvatskoj, povratku izbeglica, nalaženju nestalih, utvrđivanju krivice za ubijene, ili proterane.
Dr Radivoje Petrović
Kako drugačije, osim kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bezdušnost, posmatrati srpskog političara koji odlazi na parastos žrtvama "Oluje" u hram Svetog Marka u Beogradu, pali sveću, krsti se, a ništa nije učinio da se makar sazna istina o hiljadama žrtava i postigne nekakva satisfakcija za njihove najbliže, iste one među kojima je srpski političar solidaran dok tuguju i sećaju se. Kakav je to obraz drugog srpskog političara koji pravi jeftin politički marketing za srpske šoviniste od tri uzastopna poljupca sa Ivom od Zagreba, dok ne sme ni da pisne kad istovremeno Ivina policija hapsi Srbe iz Trpinje zbog navodnog ratnog zločina pre 20 godina.
Istini za volju, Srbi iz Hrvatske nisu se mogli pohvaliti preteranom brigom ni ranijih srpskih lidera. U nezaboravnom sećanju ostaće im svakako Boris Tadić, koji je celokupnu hrvatsku politiku proterivanja Srba abolirao uoči njenog ulaska u EU i time zaradio doživotnu privilegiju da letuje na Brionima, ili na Hvaru, što ne propušta da učini.
S obzirom na suštinu politike koju Srbija vodi prema Hrvatskoj, a evropske države prema Srbiji, ulazak našeg suseda u EU tu neće doneti osetniji napredak. Sve dok Beograd u svojoj politici ne bude pravio razliku između evropskih vrednosti i interesa rizikovaće da se svako njegovo pozivanje na suve činjenice među Evropljanima zatrpava optužbama za nacionalizam. Cilj i namera srpske politike ne sme i ne može da bude optužnica za genocid celog jednog naroda, ali uvažavanje svežih nalaza i realnog opredeljenja građana Hrvatske predstavlja momenat koji pametni ljudi koji brinu o državi ne smeju da ignorišu.
Pre dve godine istraživanja su pokazala da 40 odsto građana Hrvatske veruje da nije izvršen genocid u Drugom svetskom ratu, a da su ustaše vršile zločine nad Srbima u odbrani hrvatske države. Pred Haškim tribunalom nijedan hrvatski građanin nije osuđen za zločine nad Srbima u Hrvatskoj. Posle domovinskog rata u kome su navodno Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku, Srba više nema na vekovnim ognjištima Like, Dalmacije, Banije, Korduna, Slavonije... Srbi su, ako računamo čak i Jugoslovene kao Srbe, činili oko 15 odsto stanovništva Hrvatske, a oko 35 odsto žrtava tog rata. Može li se u Evropu žmurenjem na zločine i etničko čišćenje, ustaštvom i masovnom podelom Tomsonovog CD u "Večernjaku" uoči godišnjice kad je proterano najmanje 250.000 građana Hrvatske i stalnom kampanjom ponižavanja jednog naroda?
Politika Zagreba u stilu "ko je otišao, neka se ne vraća, ko je ostao, nije poželjan" daje rezultate. U Trpinji hapse Srbe, u Vukovaru ne uvode ćirilicu, u Kninu slave pogrom Srba i zagovaraju dobrosusedske odnose. Istovremeno, u Beogradu, pored 27 drugih članica EU, angažuju baš dve gospodične iz Zagreba za veliki honorar da nam pomognu na putu ka evropskoj porodici ravnopravnih naroda. Slično je bivši direktor srpskog "Službenog glasnika" za honorar od 900 evra mesečno angažovao kao savetnika direktora Leksikografskog zavoda iz Zagreba, kao da ne postoji Larus, Brokhaus i druge. Najbogatiji Hrvat Ivica Todorić gotovo je monopolisao srpsko tržište, pa sada drži Ideju, Rodić, Merkator.
I čemu onda sveće, tri prsta, dirigovana srbovanja i tri poljupca, kad je već svima jasno da su to jeftini maniri manekena srpstva. Neko je lepo primetio da je broj poseta naših državnika srpskim enklavama u Hrvatskoj mnogo manji od broja poseta ekskluzivnim letovalištima u toj državi. Srbi u Hrvatskoj prepušteni su na nemilost tamošnjoj vlasti, a ne piše se sa ovakvim manekenima dobro ni onima u Srbiji!
Nastavak na Vesti-online.com...
