Izvor: Blic, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mandin panegirik glumcu
Aleksandar Mandić mi je pre neki dan poslao ovaj tekst, prijateljski, na čitanje. Svideo mi se. Nisam se sa rukama u džepovima kolebao, već sam se rešio da gostuje u mojoj kolumni:
„Možete godinama da gledate domaći igrani TV program, a da ne osetite dah umetnosti. Zanatska rutina, isti glumci u istim likovima izvedenim na isti način stvaraju utisak iste emisije na svim kanalima. Gunđavi očevi, zarozane i zabrinute majke, mladi džabalebaroši iz solitera, olančani krimosi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << đilkoši sa pivskim flašama i, što je najgore, isti glumci u scenama bez mašte i razloga. A, pre nekoliko dana desilo se čudo, trenutak umetnosti. Oni koji su gledali prvu epizodu serije „Vratiće se rode" setiće se da je reč o sceni od pet minuta koja bi se po svemu uklopila u žalosni niz da se u njoj nije pojavio Bojan Dimitrijević u ulozi Pikca i obasjao ekran onim čudom koje nas pokrene kada smo u prisustvu umetničkog dela. To je bila bravura, trijumf glumačkog umeća. Kitu Džeretu, Bregoviću ili Šopenu potrebno je svega nekoliko taktova da vas nateraju da zatreperite jer ste u prisustvu umetnosti. Kao Racu (Dastin Hofman) ili Don Vitu (Marlon Brando), i Pikcu (Bojan Dimitrijević) dovoljno je samo nekoliko reči da nas natera da ga netremice gledamo, da ga upoznamo celog. Kada veliki glumac izađe na scenu, pozornica se nakrivi, pretegne na tu stranu gde je on. Ekran je sijao tamo gde je njegov lik. Namah sam pomislio da je u pitanju naturščik, ali sam brzo shvatio - pred nama je vrhunski majstor.
Glumci vole da igraju grešnike. To su verovatno i najteži glumački zadaci, šabloni zavode lako. Utoliko je Dimitrijevićev Pikac bitniji. On saliven, posle jednog susreta ostaje u našem iskustvu. Glumci u pozorištu žive od daha koji razmenjuju sa publikom i na kraju - aplauza. Na filmu imaju premijere, festivale, kritiku, nagrade. A kada nešto dobro urade na televiziji, najviše što mogu da očekuju su telefonski komplimenti i to od prijatelja. Emisija se završi, telefon često ćuti i umetnikova soba bude pustija nego pustinja. Ne prave se sjajne uloge sa slabim rediteljima, čestitke kolegi Goranu Gajiću.
Čujem glasove koji mi govore: preterao si. Ne marim. Klanjam se maloj velikoj ulozi.
