Izvor: Blic, 01.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mama živ sam, ali me nećeš videti
Mama živ sam, ali me nećeš videti
'Draga mama, živ sam, ali me nećeš videti!', pisalo je u SMS poruci koju je dobila Vukosava Predojević. Vukosavi i Milošu Predojeviću, koji su do rata živeli u Zagrebu i koji više od jedne decenije tragaju za sinom, ukazao se prvi tračak nade posle reportaže o Zoranu koju je prvi objavio 'Blic'.
- Na mobilni telefon sam dobila ovu poruku. Uspeli smo da razmenimo još nekoliko poruka i to nam je dalo novu nadu. Ali na broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s kojeg je poziv upućen niko nam se ne javlja. Zato se pitamo, da li je to zaista naš Zoran ili neko drugi. Od telefona se ne odvajamo, i danju i noću očekujemo da nam se javi uvereni da je živ - saopštila nam je Vukosava Predojević koja sada živi u Banjaluci.
Njen sin Zoran je 29. novembra 1990. godine otišao u Kanadu. Redovne kontakte uglavnom putem telefona i pisama održavali su do novogodišnje noći 31. decembra 1994. godine, u vreme dok je u BiH još buktao rat. Nakon toga nastaje njihova agonija. Svi pokušaji da Vukosava i Miloš sinu uđu u trag do sada nisu imali rezultata.
Međutim, nadu da je živ podgrejala je fotografija objavljena u 'Blicu'. Na njoj se pored eksplozije kamiona u Kolumbiji, o čemu smo nedavno pisali, jasno vidi vojnik za kojeg veruju da je njihov sin. Prepoznali su ga, kažu, po satu na ruci.
- Poznajem mu ruku, tanke i mršave prste. To nije niko drugi nego moj Zoran! - kroz plač govori Vukosava s kojom razgovaramo u kući njenog brata Rajka Radulja u selu Bistrica pod Kozarom.
Rajko godinama radi u Austriji gde je posredstvom Crvenog krsta i kanadske ambasade u toj zemlji pokušao da sestriću uđe u trag. Odgovor je bio da osoba pod imenom Zoran Predojević ne postoji u Kanadi.
U dogovoru s roditeljima 1991. odlučio je da ode na godinu dana u Kanadu kod rođake Dragice Popović.
Rođaka Dragica, kažu Predojevići, takođe ne zna gde je Zoran jer je od nje otišao već posle mesec dana.
Miloš i Vukosava tvrde da bi najviše mogao da zna Hrvat Ivan Žgela, vršnjak njihovog sina sa kojim je bio u prijateljskim odnosima radeći u Kalgariju.
- S Ivanom smo razgovarali kao sa svojim sinom, on nas je molio da se raspitamo za njegove rođake u Istočnoj Slavoniji. Osetili smo međusobno poverenje između njih dvojice. Ali, istovremeno su nam se prekinule veze i s njim, više se nije javljao na broj koji smo imali - kaže Miloš.
Od rođaka Mirka Predojevića iz Beograda koji je u međuvremenu umro otac i majka su saznali da se Zoran njemu javio.
- Rekao je da se javlja iz Pariza i da ide u međunarodnu vojsku?! Ništa više nije rekao, mada u takvu tvrdnju ne možemo biti sigurni jer je Mirko u vreme razgovora bio star i bolestan. Takođe, Zoran tokom razgovora uopšte nije nagoveštavao takvu mogućnost - objašnjava Vukosava pokazujući dve fotografije, jedine koje ima, svog sina. M. P.
