Izvor: Blic, 25.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mama, plašim se mraka
Mama, plašim se mraka
Do druge godine obično nema nikakvih problema - dete se ne buni kad ugasimo svetlo i poljubimo ga za laku noć. A onda nas jednog dana, bez ikakvog očiglednog povoda, zamoli da ostavimo svetlo i da ne zatvaramo vrata. Dešava se i da se budi više puta tokom noći. Mnogi roditelji zatiču svoju decu kako sede u kravetu i drhte od straha, mrmljajući nešto o velikom, zlom vuku, čudovištu, lopovu...
Danas deca viđaju vukove samo u zoološkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vrtu, ali su ovi strahovi ipak opstali. Obično se javljaju u periodu koji je od ključnog značaja za razvoj, u periodu kad stiču neka nova saznanja ili kada u njihovom životu dolazi do burnih promena. Time što krivicu za svoje strahove 'svaljuje' na košmar, vuka ili čudovište koje se krije ispod kreveta, trogodišnje dete, u stvari, pokušava da savlada svoju nesigurnost. Mrak igra veliku ulogu jer dete ne vidi osobe koje voli i koje mogu da ga umire, ne vidi stvari koje su mu poznate. Postoji i tzv. strah od odvajanja koji je kod dece prirodan do četvrte godine.
Dok bude odrastalo i sazrevalo, dete će već naučiti da se hvata u koštac sa svojim strahovima i mukama. Oko šeste godine će mnogo lakše praviti razliku između realnog i imaginarnog. Ali, do tada mu je potrebna naša pomoć.
Ostavite upaljeno svetlo. Najbolje da bude prigušeno, tako da dete može da spava i da, ako se probudi, prepozna svoju sobu. U većini slučajeva, dohvatiće omiljenu igračku i ponovo utonuti u san. Ako želi da ode u WC ili sedne na nošu, lakše će se odvažiti da to samo učini, pošto nije mrkli mrak. Kad poodraste, dajte mu baterijsku lampu. Tako će, ne pomerajući se iz kreveta, moći da pretraži i najmračnije kutke svoje sobe i uveri se da u njoj nema čudovišta. CDC/GB Mašta je prvi kompas
Obično pitamo dete gde će te odvesti tvoja mašta? A kad poraste, zaboravljamo da ga upitamo - gde ćeš ti povesti svoju maštu? Kako ćeš je upotrebiti da promeniš svet? Hoćeš li koristiti svoju kreativnost u rešavananju svakodnevnih problema? Hoće li tvoja mašta učiniti da postaneš sve ono o čemu si sanjao?
Za dete je igra isprobavanje stvarnog života, koji ćemo mu jednog dana ostaviti u nasleđe. Mašta, imaginacija to je njegov prvi kompas - kaže profesor dr Džejms Kristensen, prvi čovek američkog Instituta za odobravanje igračaka.
Posmatrajte dete kako koristi igru da razreši složena pitanja, da stekne prijatelje, izmisli stvari, priče. Zar ne biste želeli da bude podjednako srećno kad odraste do 'pravih' poslova? Da bi stasala, dečja mašta mora da bude oslobođena stega. Ne smeju joj se propisivati ograde, određivati ciljevi - to nije takmičarska disciplina. Samo tako može da se razvije radoznalost i samo tako može dete da odraste u osobu koja će nastaviti da traga i otkriva svet do kraja života. Zbog toga je najvažnije da volite i gajite onaj deo bića vašeg deteta koji i budan sanja. Potrebna im je ljubav
Brojna istraživanja potvrđuju ono što većina roditelja instiktivno zna - dodir znači ljubav. Naučnici u SAD su otkrili da bebe koje se redovno maze dobiju duplo više na težini od beba kojima je maženje uskraćeno. Obe grupe su dobijale istu količinu hrane, a kasnije, kad su bebe izašle iz inkubatora, mažena deca su brže napredovala.
Opštenje s bebom počinje još u trbuhu, dok trudnica miluje stomak, priča bebi, pušta joj muziku. Svaka naša mama koja se porodila u bolnici gde Unicef sprovodi program 'Prijatelji beba' i kojoj je babica stavila bebu na grudi neposredno posle porođaja, zna da se u tom trenutku dogodilo malo čudo. Novorođenče, koje je neutešno plakalo, smirilo se čim je osetilo otkucaje maminog srca i toplotu njenog tela.
Da bi dete raslo i razvijalo se, potrebna mu je ljubav. Dojenje, hranjenje, kupanje, povijanje, sve su to prilike za maženje i tepanje. Nekada se smatralo da ne treba nositi bebu da se ne bi razmazila. Danas se zna da su trudnoća i prva godina ključne za stvaranje bliskosti i ukupan razvoj deteta.
