Izvor: Politika, 12.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malović: Opšti izbor, a ne reizbor
Poslanici vladajuće koalicije zadovoljni su što će „sudije birati struka”, dok opozicija ne veruje da će zakoni o sudijama i o Visokom savetu sudstva obezbediti nezavisnost
Poslanici srpskog parlamenta nastavili su juče raspravu o paketu pravosudnih zakona, a govorilo se o zakonima o sudijama i o Visokom savetu sudstva, koji, kako je rekla Snežana Malović, ministar pravde, predviđa opšti izbor sudija i koji će obezbediti veću efikasnost i kvalitetniji rad sudija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uz garanciju načela nezavisnosti sudstva. Poslanici vladajuće koalicije, kako su isticali, posebno su zadovoljni što će „sudije birati struka”, a opozicija, osim što ne veruje da će ovakvi zakoni obezbediti nezavisnost, tvrdi i da su oni nedorečeni, što ostavlja mogućnost za različita tumačenja.
Obrazlažući predložena zakonska rešenja poslanicima, Snežana Malović je rekla da će sudije ubuduće birati Visoki savet sudstva, a ne parlament kao sada, i da je predviđen opšti izbor sudija za sve sudove u Srbiji, jer se uspostavlja nova mreža pravosudnih organa u kojima će izabrane sudije početi da rade od 1. januara 2010. godine. Prema njenim rečima, „ovo nije reizbor, već opšti izbor sudija, s obzirom na to da se u odnosu na važeći Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova, osnivaju potpuno novi sudovi s novim nadležnostima”. Ona je rekla i da će Skupština Srbije birati sudije koji prvi put stupaju na tu funkciju i to na period od tri godine, a „ukoliko dobiju prelaznu ocenu, biće izabrani na stalnu funkciju”. Jedna od vrlo važnih novina, prema njenim rečima, jeste uvođenje vrednovanja sudija, koje bi kasnije bilo osnov za njihov izbor, obuku i razrešenje. Malovićka je rekla da inicijativu za razrešenje sudije može da pokrene svako, a o njoj odlučuje Visoki savet sudstva.
Nebojša Ranđelović (LDP) rekao je da je njegova stranka za reformu pravosuđa, ali „moramo da ukažemo na niz anomalija u ovim zakonima”. Prema njegovim rečima, postavlja se „pitanje ko će vršiti reizbor u pravosuđu”. On je istakao da je nelogično to što će prvi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca predlagati sadašnji Visoki savet pravosuđa. Ranđelović je dodao: „Traži se reizbor zbog raskida sa dosadašnjim pravosudnim sistemom, a, s druge strane, sastav saveta i veća koji treba da izvrše najveći deo posla u reformi predlaže Visoki savet pravosuđa, institucija s kojom se želi raskid”.
Miroslav Petković (DSS) kazao je da zakoni sadrže dosta nepreciznosti i istakao da „ne može predsednik Visokog saveta sudstva istovremeno da bude i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, jer on upravlja i rukovodi radom, a, s druge strane, predstavlja savet – to je u direktnoj suprotnosti, ne shvata se da je Visoki savet sudstva nezavisan”.
Zoran Krasić (SRS) kazao je da „pojedina rešenja nisu loša, ali koncept je pogrešan”. Krasić je kazao i da vlast može kako hoće da zove „reizbor sudija, ali ovo što ovde piše jeste ponovni izbor, skrećem vam pažnju da ćete sa ovim rešenjem imati problem i pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer ne vodite računa o stalnosti sudijske funkcije koja je garantovana Ustavom, dakle ni o stečenim pravima sudija”.
Nenad Konstantinović (DS) rekao je da je opšti izbor sudija obaveza koju je propisao Ustavni zakon, a „do dana današnjeg niko nije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti te odredbe”. Prema njegovim rečima, posle donošenja ovih zakona, „sudije će prvi put birati struka, njihov izbor neće zavisiti od politike”.
M. Čekerevac
[objavljeno: 13/11/2008]
