Izvor: Politika, 20.Feb.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo vode, puno prioriteta
Postojeće akumulacije već se koriste za snabdevanje naselja i industrije
Ako bi za plovidbu brodova pravcem Dunav–Egejsko more bilo potrebno obezbediti minimalnu dubinu od 3,5 metara i širinu plovnog dela korita reke od 12 metara, onda bi na tom pravcu trebalo formirati akumulacije u kojima bi se obezbedila potrebna količina vode. Imajući u vidu klimatske karakteristike ovog područja, koje se manifestuju kroz veliku sezonsku neravnomernost padavina i male zalihe snega, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nameće se pitanje gde je moguće izgraditi akumulacije. Na to je naročito teško odgovoriti ako treba rešiti problem nedostatka vode uzvodno od Stalaća, na toku Južne Morave i, dalje, Vardara. To su reke koje u sušnim periodima imaju nizak vodostaj, tako da bi brodska plovidba bila, bez obzira na sve tehničke mere uređenja korita, nezamisliva bez dodatnog ,,upumpavanja” znatnih količina vode iz akumulacija.
Kao što su razne studije pokazale, što se toka Velike Morave tiče, u tom delu plovnog puta verovatno ne bi bilo toliko problema s nedostatkom vode, imajući u vidu postojeće i moguće nove akumulacije u slivu Zapadne Morave. Deo tog potencijala može se preusmeriti u tom pravcu.
U slivu Zapadne Morave već su izgrađene neke akumulacije, od kojih su najpoznatije Ćelije na Rasini i u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Znatne količine nekontrolisane vode nalaze se i u slivu Ibra. Nizvodno od Stalaća, Južna Morava dobija znatne količine vode samo od Nišave i Toplice tako da bi izlazak Južne Morave iz Grdeličke klisure bila granica do koje bi teorijski mogle da se obezbede potrebne količine vode.
Da li bi te akumulacije bile dovoljne za plovidbu tokom cele godine? Verujem da ne bi, jer sve postojeće akumulacije se već koriste za snabdevanje naselja i industrije – što je prvi prioritet u njihovom višenamenskom korišćenju. S druge, ekološke strane, s akumulacijama se mora postupati pažljivo, one se ne mogu eksploatisati ispod određenog nivoa kako se ne bi desio ,,ekološki udar”. Pored toga, pri upotrebi vode iz akumulacija uvek postoje prioriteti, od kojih je prvi snabdevanje vodovoda. Naravno da akumulacije ne bi bile korišćene za plovidbu Južnom Moravom ako bi time ugrožavale snabdevanje stanovništva vodom u okolnim naseljima.
Još južnije na relaciji Grdelička klisura – Preševo nailazi se na najviše tehničkih problema. Radi se o delu korita s velikim padom što implicira male dubine i veliku brzine vode. Izgradnjom niza pregrada moguće je rešiti taj problem ali se time stvaraju uslovi za nastanak novog problema – istaložavanja nanosa a time i zasipanja akumulacija. Na ovom delu sliva ne postoje tehničke mogućnosti za zadržavanje znatne količine vode. Za snabdevanje ovog dela plovnog puta u svim projektima, kao moguće rešenje pominjane su akumulacije na Binačkoj Moravi kod mesta Končulj i na Pčinji uzvodno od manastira Prohor Pčinjski. Međutim, Končulj je na administrativnoj granici između Srbije i KiM, tako da bi cela akumulacija bila na teritoriji Kosova. Izgradnja akumulacija na slivu Pčinje, s obzirom na veličinu i fizičko-geografske karakteristike sliva, ima veći značaj sa stanovišta proizvodnje električne energije nego što se time obezbeđuju znatne količine vode za plovidbu na Južnoj Moravi.
Najzad, Južnu Moravu i Vardar dalje prema Solunu morao bi da poveže novoizgrađeni kanal, a Vardar, koji maltene do Grčke ima malo vode, mogao da bude plovan samo uz izgradnju novih akumulacija, mada je u tom delu prvi interes Makedonije snabdevanje stanovništva vodom i navodnjavanje. Zato se nameće pitanje da li bi Vardar u sušnim periodima uopšte mogao da bude plovan. Isto tako, teško je reći i da li bi Grčka bila zainteresovana za funkcionisanje kanala jer voda u tom delu ove zemlje služi za sisteme za navodnjavanje.
Dakle, na velikom delu zamišljenog plovnog puta dovoljne količine vode teško bi bilo obezbediti bez novoizgrađenih akumulacija, ali korišćenje akumulacija bi ugrozilo lokalne vodovode i razvoj poljoprivrede, pa se zbog toga nameće pitanje prioriteta.
Rekao bih na kraju da nezavisno od toga da li će ovaj vodni put biti izgrađen ili ne, Srbija bi, kad bi imala dovoljno novca, Veliku Moravu trebalo da osposobi za plovidbu brodovima do Stalaća. I tu bi bile potrebne akumulacije i prevodnice, ali izgradile bi se i neke mini hidroelektrane. Tako bismo dobili 150 kilometara novog plovnog puta, što bi bilo važno za razvoj ovog dela Srbije.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije
Slavimir Stevanović
objavljeno: 20.02.2013.
