Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo više od sedam
Ideja svetskih čuda. Ako se već postavlja pitanje sedam čuda ranijeg datuma i sedam nešto novijeg datuma, da li bi bilo dobro da se pored njih uzmu u obzir i druga dostignuća koja imaju predznak čuda
Sve je počelo od starih sedam čuda sveta. A ovog leta, tačnije 7. 7. 2007. u Lisabonu je proglašeno novih sedam čuda. Postavljam pitanje – ako su svetska čuda u toj jednoj kategoriji između arhitekture i vajarstva, ti kolosi – kolosalne skulpture i građevine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako to da se o njihovim autorima ne govori ništa. Ne pominju se njihova imena, što je nepravda prema umetnicima.
Ideja svetskih čuda. Ako se već postavlja pitanje sedam čuda ranijeg datuma i sedam nešto novijeg datuma, da li bi bilo dobro da se pored njih uzmu u obzir i druga dostignuća koja imaju predznak čuda? Kao magija, kao nešto što se događalo, što je proticalo kroz vreme, moglo je da se desi, zabeleženo je, istraženo je, potvrđeno.
Treba obraditi ideju, pojedinačno, svetskih čuda. Astronomija. Tu su moguća svetska čuda. Od onog da smo bili heliocentrični, pa zemljocentrični, pa do ovog da smo čestica. Sedam čuda u matematici. Sedam čuda u medicini, u lekovima, u onoj prvoj operaciji srca, dr Bernara koga sam naslikala na "Dvadesetom veku". Sedam čuda hemije, fizike, tehnologije. Književnost. Veliki romani. I to su neka čuda. Mislim da bi nam bilo lakše kad bismo napravili spiskove vanrednih ljudskih mogućnosti koje su se desile. Ovako je to sve vrsta nepravde prema ljudima koji nisu vajali ili umeli da naprave kuću, ali su nešto drugo umeli.
Recimo, Stiven Hoking koji je zamislio crnu rupu, i ja koja sam napravila sedam projekata crnih rupa služeći se time što sam smatrala da su umetnici uvek ti koji su sve videli i ne znajući šta su videli. Birala sam crne fleke na slikama i dobila oblike mogućih crnih rupa. Ovih dana pročitam da je nađena jedna okrugla crna rupa, jer su dosad bile neke u obliku osmica, a ja tvrdim da ima još oblika. Ako je Stiven Hoking tvrdio da postoje crne rupe, bez mogućnosti da ih vidi, viđenje je došlo kasnije sa Hablom, sa jakim mašinama, zar to nije ravno čudu iz tog malog tela, beskrajno bolesnog, koje je čak i lebdelo, sa tim licem punim beskrajnog bola, koje je zapravo možda kažnjeno zbog toga što sve može da pogodi suštinu sveta. Surova je istina da je nekom dato sve i oduzeto sve u isto vreme. On je lebdeo u jednom avionu, u bestežinskom stanju i slikali su ga dok je lebdeo, a pridržavale su ga dve devojke koje su izgledale kao dva anđela. I njegovo lice je bilo srećno jer nije bio vezan za kolica. Rekla sam da bi to mogla da bude ideja za jednu moju sliku, ali nisam smela da ga naslikam, mislim da neću ni smeti jer smatram da se slikanjem priziva nešto, a nisam smela sebi da prizovem njegovu sudbinu.
Dakle, treba postaviti pitanje. Sve mora da se uzme u obzir. Zašto bi samo građevine imale prioritet. Pa i pitanje religije bi moglo da se pretrese u tom smislu, da se izvuče suština različitih religija, suština istog u različitim religijama. Niko se toga nije poduhvatio.
Da li je vaskrsenje Hristovo jedno od religijskih čuda? Ko je još napravio neko čudo? Možda druge religije imaju drugo čudo, čudo levitacije, nirvane... Šta je sve moguće, šta je sve bilo moguće i šta je urađeno.
Kad bi se napravio popis ljudskih dostignuća koja jesu sjajna, optimistička, bez obzira na to kako su se događala, slučajno, u snu, kroz nauku, igrom velikih napora, kad bi se napravio zbir koji je čitljiv, koji se može slušati, koji bi mogao i u školama da bude posebna grupa predmeta, ali zbirno – ne da onaj koji govori o hemiji isključivo govori o njoj, ne da sve bude podeljeno i usitnjeno, nego da se sve sabere u jedno, u zbir kvaliteta, da se postavi veliko pitanje, globalno, mislim da bi to bilo spasonosno za unezvereni trenutak čovečanstva, jer stalno postavljamo pitanje da li čovečanstvo napreduje.
Olga Olja Ivanjicki
[objavljeno: 10.10.2007.]
