Izvor: Glas javnosti, 02.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo birača zadovoljno izbornim rezultatima
Kada je reč o očekivanju birača o učinku njihovih stranaka na majskim prevremenim parlamentarnim izborima, rezultati ankete pokazuju da je učinkom stranke za koju su glasali zadovoljno 23,8 odsto građana, što ako se uzmu u obzir samo oni koji su glasali iznosi 39,4 odsto, a da je u isto vreme 36,6 , odnosno 60,6 odsto birača nezadovoljno ostvarenim rezultatom. Očigledno da je postizborno koaliciono pregovaranje proizvelo mnogo više razočaranih od broja koji bi po prirodi rezultata izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << morali biti zadovoljni (38,44 odsto birača „Za evropsku Srbiju - Boris Tadić“, 7,60 odsto birača SPS-PUPS-JS).
Za birače Srbije u postizbornom periodu na međunarodnom planu najvažnija je saradnja sa Evropom, ali sa celovitom Srbijom u čijem sastavu bi bila i AP Kosovo i Metohija to smatra 45,4 odsto građana. Za Evropu po svaku cenu izjasnilo se samo 13,7 odsto birača, što pokazuje da u predizbornoj kampanji „narodnjački blok“, a sa njima i koalicija oko SPS, kao i SRS nisu na pravi način razgraničili i pojasnili priču „Evropa ili izolacija“. Očigledno je da je strah od starih vremena i izolacije veštije upotrebio blok „Za evropsku Srbiju - Boris Tadić“. Naravno, veliku grešku načinili su radikali stavljanjem Vojislava Šešelja za nosioca liste jer je to odvratilo dobar deo onih koji su na predsedničkim izborima glasali za Tomu Nikolića. Da ta greška nije učinjena, mnogo bi korisnije i za Šešelja i za SRS bilo tih izgubljenih 10 odsto glasova. U taboru narodnjaka nije bilo poletnog marketinga, baziranog na egzaktnim podacima, lutalo se od teme do tema, bez razrađene celovite priče, bez pravih pogodaka u centar ranjivih mesta glavnih političkih protivnika.
UZORAK TELEFONSKE ANKETE
Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem od 20. do 25. maja. Anketom je bilo obuhvaćeno 795 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Pančevu, Boru, Negotinu,
Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.
Anketa je obuhvatila četiri problemska pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 49,4 odsto muškaraca i 50,6 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 1,5 odsto građana Srbije od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 31,3 odsto. U anketi je učestvovalo 13 odsto građana starih između 20 i 29 godina, kao i 21,4 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 24,8 odsto građana koji imaju više od 50, a manje od 59 godina i 8 odsto starijih od 60 godina.
Sve ovo potvrđuje želja birača (u najvećem procentu 34,2) da se u postizbornom periodu formira skupštinska većina od SRS-DSS-NS-SPS. Na drugoj strani četvrtina birača (23,9 odsto) smatra da bi najbolja skupštinska većina po njima bila između koalicije okupljene oko DS i SPS, dok je 12,9 odsto birača za koaliciju između DS-DSS i SPS. Ovaj podatak govori da bi deo birača koji su glasali za „Evropsku Srbiju - Boris Tadić“ želeo da smekšao priču oko koalicije sa SPS uvlačenjem u političku kombinatoriku i DSS. Međutim, za četvrtinu birača (24,7 odsto) uopšte nije bitno ko će formirati vladu jer su oni zaokupljeni više egzistencijalnim problemima. Naime, odgovarajući na otvoreno pitanje, koje se odnosilo na prve korake nove Vlade Srbije ubedljivo najviše glasova - 34 odsto buduća ministarstva dobila su zadatak da obezbede bolji standard građana, a sa upola manje glasova 15,1 odsto u obavezi nove vlade trebalo bi da se nađe integracija u Evropu. Interesantno je napomenuti da kada trebaju sami građani da odaberu ono što najviše priželjkuju, onda je to standard, a tek na drugom mestu EU, pa na trećem Kosmet sa 11,3 odsto glasova. Imajući ovo u vidu lako se može zaključiti da su veštom propagandom u žižu interesovanja birača ubačeni problemi koji tek na periferiji svojih zbivanja mogu doneti neki pomak po pitanju standarda. U kreiranju biračkih opredeljenja „narodnjački blok“ je najviše podbacio. Niko sem SPS-a nije imao u predizbornim programima socijalnu pravdu, i poboljšanje ekonomskog položaja svakog građanina. Međutim, socijalisti su u biračkom telu doživljavani kao oni koji ništa ne mogu da realizuju jer su u opoziciji. Sticajem postizbornih okolnosti uloga SPS se promenila i sada su oni ti koji odlučuju o novoj Vladi Srbije, a biće i u prilici da učestvuju u vršenju vlasti. Međutim, ako socijalisti prihvate „šargarepu“ koju im nudi DS, Brisel i Socijalistička internacionala onda će izneveriti svoja programska načela jer će za partnere u vlasti uzeti propagatore liberalno-demokratske opcije i osvedočene globaliste koji se u tranzicionom periodu nisu baš dobro pokazali. Dok na drugoj strani socijalisti mogu da se priklone nacionalno-demokratskom bloku koji još vidi opasnost od dalje fragmentacije teritorije Srbije i zalaže se za nacionalnu vladu, koja će po svaku cenu pokušati da odbrani teritorijalni integritet Srbije.
Na kraju treba reći i to da su pred nama burni dani političkih borbi, a po svoj prilici i produbljavanje političke i ekonomske krize, jer se u političkom životu zemlje još ne nazire istinska politika koja će građanima Srbije priuštiti bolji standard i garantovati celovitost državnog prostora.
Потребна су нова лица. Сада је стварно свима мука...
