Izvor: RTS, 01.Jul.2012, 21:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malinari traže pomoć države
Srbija više nije najveći izvoznik malina, a prvo mesto zauzela je Poljska. Proizvođači malina traže pomoć države kako bi osavremenili proizvodnju i počeli da navodnjavaju useve. Saradnja proizvođača, vlasnika hladnjača i izvoznika je loša, poruka je sa Dana malina održanih u Brankovini.
Poljska je od Srbije preuzela lidersku poziciju u izvozu maline što je, pre svega, posledica nedovoljne saradnje proizvođača, vlasnika hladnjača i izvoznika. Iz Brankovine kod Valjeva, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gde su održani 50-ti Dani maline, proizvođači poručuju da, zbog sve češćih suša, sami ne mogu da održe proizvodnju i traže pomoć države.
Do pre nekoliko godina, Vladan Nestorović iz Brankovine bio je jedan od stotinak velikih proizvođaca maline. Danas je medu retkim proizvođacima koji pokušava da sačuva jedan od poslednjih malinjaka koji se suše u okolini Brankovine.
Vidite da ne može.Ja mislim da maline ovde više nemaju. Kažu Dan maline u Brankovini. Prođite celu Brankovinu nećete naći jednu da pojedete za leka. Ovde imam samo ja i jedan komsija i to je gotovo", kaže Vladan Nestorović.
Ipak, u Brankovini su i ove godine održani Dani maline, i to jubilarni pedeseti. I ovog puta malina je bila dosta visokog kvaliteta po čemu su ovaj kraj i cela Srbija poznati u svetu.
Malinu su u Brankovini izložili proizvođači uglavnom iz planinskih predela valjevskog kraja. U njihovim selima, uprkos svim teškoćama, malina opstaje.
Visoke temperature manje štete njihovim malinjacima, a imaju i brojnija domaćinstva da uberu malinu. Cena od 80 do 110 dinara za kilogram maline po njima nije realna, ali im je još veći problem to što nisu u mogućnosti da kupe uređaje za zalivanje malinjaka i tako u celosti iskoriste rod.
"Moj malinjak je na 550 metara nadmorske visine. To je malo povoljnije. Kod nas su kiselije zemlje. Malina teško opstaje na visokim temperaturama i ova suša donosi da se malina suši. Ko ne zaliva teško će da opstane", objašnjava Milorad Ranković iz Donjih Leskovica.
"Ne možemo više ovako. Moraćemo ugrađivati sisteme. Za to bi nam trebalo da država pomogne. Nekim povoljnim kreditom. Mora država da stoji iz ove proizvodnje", žali se malinar Dragoslav Starčević iz Suvodanja.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline. Prošle godine proizvela je oko 84 hiljade tona i primat prepustila Poljacima. Ove godine rod će biti znatno manji.
"Dosta hladno i kišovito vreme proleća sve do skora je uzelo svoj danak, a sada i ove jako visoke temperature su dovele do toga da prema nekim analizama proizvedene količine su za 40 odsto manje nego prošle godine", objašnjava Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.
Ipak, na stručnom skupu o malini, iz Brankovine poručuju da sa sortama vilamet i miker Srbija ima perspektivu u toj proizvodnji. Naravno, uz neophodnu pomoć države.
