Izvor: Blic, 10.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malim elektranama protiv mraka
Malim elektranama protiv mraka
Srbija je energetski siromašna zemlja. Rezerve uglja dovoljne su za 55, a nafte i gasa za 20 godina. Tokom poslednje decenije potrošnja električne energije u domaćinstvima je porasla za 44 odsto. U proteklih deset godina raspoloživost postojećih elektrana smanjena je na 77 odsto zbog slabog održavanja, a nije izgrađena nijedna nova elektrana. Od 1990. godine gubici u prenosu i distribuciji energije u stalnom su porastu i najveći su u Evropi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dok je cena višestruko niža nego u regionu. Sve su to pokazatelji da u Srbiji postoji potreba za izgradnjom novih elektrana. Da je vreme za hitnu akciju potvrđuje i činjenice da samo u zimskom periodu manjak struje dostiže 40 odsto, dok je prosečni dnevni uvoz veći od maksimalno moguće proizvodnje naše najveće elektrane TENT B, ili hidroelektrana 'Đerdap I' i 'Đerdap II' zajedno.
- Predlog zakona o energetici predviđa podsticajne mere koje će doprineti stimulisanju investiranja u male elektrane, što će uticati na znatno povećanje efikasnog iskorišćavanja energetskog potencijala, porast učešća obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije, popravljanje lokalnih energetskih prilika u okolini novih objekata i na ubrzanje tehničkog i tehnološkog napretka domaće industrije - procena je Grupacije za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost Privredne komore Srbije. Ključnu ulogu u preuzimanju odgovornosti za promociju obnovljivih izvora energije, prema tvrdnjama iz PKS, preuzela je Vlada Srbije.
- Predlog zakona o energetici donosi novine u oblasti distribucije električne energije, a suštinske promene odnose se na oblast sigurnosti u snabdevanju potrošača i razvoj energetskog sektora. Takođe, dosta pažnje je posvećeno i izgradnji strategije razvoja, kao i efikasnom funkcionisanju energetskog sistema - kaže Slobodan Ružić iz Republičkog ministarstva energetike.
Ružić je najavio temeljno restrukturiranje energetskog sektora. Prema njegovim rečima, iako je energetski sektor specifičan, neophodno je uvesti tržišna pravila i konkurenciju.
- Da bismo ostvarili ove ciljeve, moramo se suočiti sa problemom nedostatka investicionih sredstava koje je teško dobiti iz državnih izvora. Iz toga razloga želimo da privučemo privatni kapital i da energetski sektor učinimo atraktivnim za investitore - kaže Ružić.
Prema istraživanjima, u Srbiji ukupan hidroenergetski potencijal malih hidroelektrana, snage do 10 megavata, iznosi 500 megavata ili 2,4 milijarde kilovat-sati godišnje, koliko Srbija sada uvozi. Izgradnjom elektrana do 10 megavata stanje bi se popravilo, ali uz uslov da se ravnopravno priključe na elektroenergetsku mrežu. U Srbiji je zasad iskorišćena svega polovina hidropotencijala, a male hidroelektrane, snage do 10 megavata, mogu biti izgrađene na više od 1.000 lokacija.
- Izgradnjom malih hidroelektrana, za šta postoji veliki interes privatnih ulagača, Srbija već za godinu dana ne bi imala deficit struje u zimskom periodu - ocenjuje Bogoljub Stojmirović, član tima za energetiku G17 plus. Stručni konsultant Privredne komore Srbije Milorad Zeljić kaže da je krajem sedamdesetih godina urađena studija o opravdanosti izgradnje malih hidroelektrana na području Srednjeg Podrinja.
- Registrovali smo 48 lokacija u slivu Drine, na Jadru i Likodri, pogodnih za njihovu izgradnju. Ukupan kapacitet tih hidroelektrana bio bi 18 megavata, a na godišnjem nivou bi davale oko 35 miliona kilovat-časova električne energije. Poređenja radi, kapacitet Hidroelektrane 'Zvornik' je 100 megavata - objašnjava Zeljić.
Prema Zeljićevoj računici, izgradnja malih hidroelektrana, gledano po kilovat-satu, jeste skuplja od velikih, ali je prednost u tome što građani sopstvenim snagama mogu da urade veliki deo građevinskih radova.
- Male elektrane ne mogu da reše energetsku krizu, ali mogu da je ublaže - objašnjava Zeljić i dodaje da male elektrane maksimalno mogu da daju oko 10 odsto energije.
Bogoljub Stojmirović, međutim, veruje da bi se uložena sredstva u izgradnju malih hidroelektrana po ceni struje od tri centa po kilovat-satu vratila za oko pet godina. Glavni razlog što ne postoji više malih hidroelektrana na našem području, prema rečima Milorada Zeljića, jeste što nije rešeno pitanje cene struje koju proizvode male hidroelektrane.
- Elektrodistribucija uzima struju sa malih hidroelektrana i njenu cenu određuje kao da ju je dobila iz velikih hidroelektrana. Uveren sam, međutim, da bi male hidroelektrane trebalo da imaju svoju cenu struje, koja bi možda bila i veća od cene iz velikih hidroelektrana - smatra Zeljić.
Analitičar Ministarstva energetike Srbije Antonela Popović kaže da će novim zakonom o energiji biti omogućena liberalizacija elektroenergetskog sektora. Institucija javnih preduzeća zauzima značajno mesto u privredama modernih država. Zajedničke osobine ovih preduzeća su velika ulaganja u infrastrukturu i opremu, regulisane cene proizvoda i usluga koje pri malom broju korisnika ne mogu pokriti visoke troškove poslovanja, tako da je neophodno postojanje monopola da bi se iskoristili efekti ekonomije veličine. Međutim, moderna društvena opredeljenja su u uvođenju više tržišnih zakonitosti i efikasnosti poslovanja, što zahteva izmene u načinu organizovanja i poslovanja javnih preduzeća.
Opšta decentralizacija javnih preduzeća podrazumeva restrukturiranje i izdvajanje u tržišni ambijent poslovanja svih segmenata gde nije prisutan prirodni monopol, a u oblastima prirodnog monopola neophodna je profitna decentralizacija kako bi se stvorili uslovi za efikasnije poslovanje. Na ovaj način se podstiče preduzetništvo, odgovornost za ostvarene rezultate, merljivost i nagrađivanje rezultata rada i sveukupna efikasnost sistema. U oblasti elektroenergetike pojavljuje se više učesnika u ponudi električne energije, tako da su pored elektrana EPS, registrovane i male elektrane, strani ponuđači, nezavisni, ali i povlašćeni proizvođači.
- Centralno mesto na energetskom tržištu predstavljaće Trgovac na veliko za tarifne kupce, čiji je osnivač država. Njegova obaveza će biti da električnu energiju za bilansne potrebe tarifnih kupaca nabavi po najpovoljnijim cenama - najavljuje Slobodan Ružić. E. B. Loznička minielektrana
HE 'Zvornik' finansirala je izgradnju male HE u Radaljskoj banji snage 200 kW i ukupne godišnje proizvodnje od oko 600.000 kilovat-sati. Ta mala hidroelektrana radi od 1995. godine i priključena je na distributivni sistem EPS-a. U selu Krasava postojala je mala hidroelektrana, koju je pre izvesnog vremena veliko nevreme onesposobilo za dalji rad. Drugih malih hidroelektrana u lozničkom kraju nema.
