Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali prestupnici
Pri Ministarstvu prosvete i sporta od skora funkcioniše Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji se, pored ostalog, bavi prevencijom prestupničkog ponašanja u školama. Oformljeni su školski timovi kojima su jedina podrška studenti fakulteta društvenih nauka.
Vratimo se prestupništvu. U čemu je problem?
Dugogodišnje praćenje ponašanja dece osnovnoškolskog uzrasta nameće neke zaključke i upućuje prvenstveno na porodicu, sa svim njenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << specifičnostima, kao osnovu za stvaranje i razvoj zdrave ličnosti. Porodica je, dakle, baza u kojoj se formira ličnost deteta.
Deca iz stabilnih porodica bilo kog obrazovnog i socijalnog profila, u kojima vladaju harmonični odnosi, gde je generacijski odnos fleksibilan, a hijerarhijski red prirodan, uglavnom nisu konfliktne ličnosti i u školi i van nje ponašaju se "u granicama normale".
Nasuprot njima, deca iz porodica nejasno definisanih odnosa, u kojima nema poštovanja i uvažavanja, roditelji su razvedeni ili su u lošim međusobnim odnosima, u kojima je prisutan nekakav oblik poroka (alkohol, droga, nepoštovanje utvrđenih društvenih normi), ne tako retko imaju izraženo asocijalno ponašanje. Takvo ponašanje se najčešće manifestuje na času, u odnosu prema drugovima, nastavnicima i zaposlenima u školi u vidu neposlušnosti, tuča, zakašnjavanja na nastavu, uništavanja školske imovine, sitnih krađa... Ova deca čine otprilike 90 odsto povreda obaveza učenika i protiv njih se vode disciplinski postupci, koji, uglavnom nemaju očekivane rezultate. Naime, najteža mera za povrede obaveza učenika je premeštaj u drugu školu, koja teško može da se realizuje. Ukori nastavničkog veća, odnosno direktora škole koji povlače nezadovoljavajuće vladanje, a koje ne utiče na uspeh učenika, su "davno provaljene fore".
Kontakti sa učenicima u osnovnoj školi ukazuju da nepoštovanje pravila ponašanja postaje izrazito posle šestog razreda, a najčešće je to sedmi razred, što je opet u tesnoj vezi s razvojem deteta, jer su ovde pubertetske turbulencije najprisutnije. U svemu ovome treba napraviti razliku između devojčica i dečaka. Dok je kod dečaka ponašanje izraženo uglavnom kroz grubost – verbalnu i fizičku – devojčice to čine suptilnije: njihov najčešći "prekršaj" je "bežanje" sa časova.
Neprimereno ponašanje dece osnovnoškolskog uzrasta nikako se ne sme izjednačiti sa prestupništvom i nasilništvom; korene takvog ponašanja najpre treba potražiti u porodici i maksimalno insistirati na kućnom, porodičnom vaspitanju. Ali dete treba osloboditi i preterane, ponekad bolesne roditeljske brige i pružiti mu uslove za maksimalnu samostalnost u uzrasnim granicama.
Život oko nas to najbolje pokazuje!
[objavljeno: ]
